Hašimoto i ishrana: namirnice, suplementi i saveti

Hašimoto tireoiditis je autoimuno stanje koje postepeno uništava tkivo štitne žlezde. Štitna žlezda je endokrina žlezda u obliku leptira koja se nalazi u donjem delu vrata. Ona luči hormone koji utiču na skoro svaki sistem organa, uključujući srce, pluća, probavni i centralni nervni sistem. Takođe kontroliše metabolizam i rast.

Oštećenje ove žlezde dovodi do nedovoljne proizvodnje tiroidnih hormona. Osobe sa Hašimoto tireoiditisom imaju veći rizik od razvoja autoimunih stanja, visokog holesterola, gojaznosti i dijabetesa.

Istraživanja pokazuju da isključivanje određene hrane, uzimanje suplemenata i promena načina života (dobar san i manje stresa) mogu značajno poboljšati simptome i kvalitet života. Promene u ishrani i načinu života mogu, uz redovnu terapiju propisanu od lekara, smanjiti nivoe antitela, poboljšati funkciju štitne žlezde i smanjiti simptome izazvane Hašimotom.

Hašimoto tireoiditis pogađa oba pola, ali je 5-10 puta veća verovatnoća ove bolesti kod žena. Rizik se povećava sa godinama, a većini žena se dijagnostikuje između 30 i 50 godina. Dalje neću pričati o dijagnostici, simptomima i lečenju, već su se zadržati na ishrani.

Pristupi ishrani obolelih od Hašimoto tireoiditisa

1. Dijeta bez glutena

Mnoga istraživanja pokazuju da je veća verovatnoća da će oni sa Hašimotom pre imati celijakiju (nepodnošenje glutena) nego opšta populacija. Lekari preporučuju da svako kome je dijagnostikovana Hashimoto bolest bude pregledan na celijakiju.

U 6-mesečnom istraživanju na 34 žene sa Hašimoto tireoiditisom, dijeta bez glutena smanjila je nivoe antitela štitaste žlezde uz poboljšanje funkcije štitne žlezde i nivoa vitamina D, u poređenju sa kontrolnom grupom. Dijeta bez glutena predviđa izbegavanje svih namirnica od pšenice, ječma, ovsa, spelte i raži.

2. Dijeta autoimunog protokola (AIP)

Dijeta autoimunog protokola (AIP) je dizajnirana za osobe sa autoimunim bolestima. Izbegavaju se potencijalno štetne namirnice poput žitarica, mlečnih proizvoda, dodanog šećera, kafe, mahunarki, jaja, alkohola, orašastih plodova i semena, rafinisanog šećera, ulja i aditiva za hranu.

U 10-nedeljnom istraživanju na 16 žena sa Hashimotom, AIP dijeta je dovela do značajnog poboljšanja kvaliteta života i značajnog smanjenja nivoa inflamatornog markera C-reaktivnog proteina (CRP). Ovde je potrebno napomenuti da je AIP dijeta sa faznom eliminacijom i treba da je prepisuje i nadgleda iskusni zdravstveni radnik.

3. Dijeta bez laktoze

Intolerancija na laktozu je veoma česta među obolelima od Hashimoto tiroiditisa. U jednom istraživanju na 83 žene sa Hašimotom, kod 75,9% je dijagnostikovana intolerancija na laktozu.

Ako sumnjate na netoleranciju na laktozu, isključivanje mlečnih proizvoda može pomoći probavim problemima, kao i funkciji štitne žlezde i apsorpciji lekova. Svaki četvrti oboleli ipak dobro toleriše mlečne proizvode.

4. Dijeta protiv upala

Upala može biti pokretačka sila koja stoji iza ove bolesti. Kao takva, antiinflamatorna dijeta bogata voćem i povrćem može značajno smanjiti simptome. Istraživanje na čak 218 žena obolelih od ove autoimune bolesti otkrilo je da su markeri oksidativnog stresa (stanja koje izaziva hroničnu upalu) niži kod pacijentkinja koje su češće jele voće i povrće.

Povrće, voće, začini i riba bogata omega 3 su samo neki od primera hrane sa snažnim protivupalnim svojstvima. Kad god je moguće, pripremajte obroke kod kuće koristeći hranljivu hranu poput povrća, voća, proteina, zdravih masti i ugljenih hidrata bogatih vlaknima.

Ostali saveti za ishranu

Neka istraživanja pokazuju da određeni načini ishrane sa malo ugljenih hidrata mogu pomoći u smanjenju telesne težine i antitela na štitnu žlezdu kod obolelih od Hašimota.

Ove posebne dijete obezbeđuju 12-15% dnevnih kalorija iz ugljenih hidrata i ograničavaju goitrogenu hranu. Goitrogeni su supstance koje se nalaze u povrću- krstašicama (kupusnjačama) i proizvodima od soje koje mogu ometati proizvodnju hormona štitne žlezde.

Kupusnjače (kelj, kupus, brokoli, karfiol, keleraba, kineski kupus, ren, slačica, rukola, rotkvica) su veoma hranljive. Kuvanjem se smanjuje njihova goitrogena aktivnost. Stoga je malo verovatno da ometaju funkciju štitne žlezde osim ako se ne jedu u izuzetno velikim količinama. Neki dokazi sugerišu da soja takođe šteti funkciji štitne žlezde, tako da mnogi izbegavaju proizvode od soje.

Korisni suplementi:

• Selen. Istraživanja pokazuju da uzimanje 200 μg selena dnevno može pomoći u smanjenju antitela na antitireoidnu peroksidazu (TPO) i poboljšanju stanja kod obolelih od Hašimoto tiroiditisa.
• Cink. Cink je neophodan za funkciju štitne žlezde. Istraživanja sugerišu da kada se koristi samostalno ili zajedno sa selenom, uzimanje 30 mg cinka dnevno može poboljšati funkciju štitne žlezde kod osoba sa hipotireozom.
• Kurkumin. Ovo snažno antiinflamatorno i antioksidativno jedinjenje može zaštititi štitnu žlezdu. Osim toga, može pomoći u lečenju autoimunih bolesti uopšte.
• Vitamin D. Oboleli od Hašimota imaju značajno niži nivo vitamina D od opšte populacije. Prema istraživanjima, što je veća razlika, teži je oblik bolesti.
• Vitamini B kompleksa. Oboleli od Hašimota takođe imaju nizak nivo vitamina B12. Uzimanje vitamina B kompleksa visokog kvaliteta povećava nivoe B12 i drugih važnih vitamina B.
• Magnezijum. Nizak nivo ovog minerala je povezan sa povećanim rizikom na nivo antitela na štitnu žlezdu. Osim toga, kad uvedete i magnezijum, smanjićete simptome u vezi sa oboljenjem štitne žlezde.
• Gvožđe. Oboleli od Hashimota imaju veću verovatnoću da razviju anemiju. Suplementi gvožđa mogu biti potrebni da bi se ispravio nedostak.

Drugi suplementi kao što su riblje ulje, alfa-lipoinska kiselina i N-acetil cistein takođe mogu pomoći. Bitno je da znate da je svakako dobro uraditi analizu krvi i u konsultaciji sa vašim izabranim lekarom i odrediti i odgovarajuću suplementaciju. Nijedan suplement nije zamena za terapiju, koja se svakako mora uzimati prema savetu lekara.

Imajte na umu da suplementacija visokim dozama joda ako vaše telo proizvodi dovoljno joda – može dovesti do štetnih efekata kod obolelih. Još jednom, nemojte uzimati suplemente na svoju ruku, obavezno se konsultujte sa lekarom!

Bitno je da znate da kafa i dijetetski suplementi ometaju apsorpciju lekova za štitnu žlezdu, tako da je najbolje da ne konzumirate ništa osim vode najmanje 30 minuta nakon uzimanja leka.

Šta jesti kod Hašimoto tireoiditisa?

Ako imate Hašimotov tireoiditis, ishrana bogata hranljivim materijama može pomoći u smanjenju težine i simptoma i poboljšanju opšteg zdravlja. Ako napravimo neki presek ponuđenih pristupa ishrani dolazimo do sledeće liste dozvoljenih namirnica:

• Voće: bobičasto voće, kruške, jabuke, breskve, agrumi, ananas, banane, itd.
• Neskrobno povrće: tikvice, artičoke, paradajz, špargle, šargarepa, paprika, brokoli, rukola, pečurke, itd.
• Skrobno povrće: slatki krompir (batat), krompir, grašak, itd.
• Zdrave masti: avokado, kokosovo ulje, maslinovo ulje, punomasni jogurt, itd.
• Životinjski proteini: losos, jaja, bakalar, ćuretina, škampi, piletina, itd.
• Žitarice bez glutena: integralni smeđi pirinač i testenina od njega, heljda, kinoa, amarant, itd.
• Semenčice i orašasti plodovi: indijski orah, bademi, makadamija, semenke suncokreta, semenke bundeve, prirodni puter od kikirikija, puter od badema, itd.
• Pasulj i sočivo: leblebija, crni pasulj, sočivo, itd.
• Zamene za mlečne i nemlečne proizvode (obogaćene kalcijumom i/ili vitaminom D): kokosovo mleko, kokosov jogurt, bademovo mleko, mleko od indijskog oraha, punomasni nezaslađeni jogurt, itd.
• Začini, začinsko bilje i začini: kurkuma, bosiljak, ruzmarin, paprika, šafran, crni biber, salsa, tahini, med, limunov sok, jabukovo sirće, itd.
• Pića: voda, nezaslađeni čaj, gazirana voda.

Imajte na umu da oboleli izbegavaju neke od gore navedenih namirnica, kao što su žitarice i mlečni proizvodi. Važno je da eksperimentišete sa svojom ishranom da biste saznali koja hrana vam najbolje odgovara. Vodite dnevnik ishrane.

A ovo je hrana koju treba izbegavati kod Hašimoto tireoiditisa!

Eliminisanje ili ograničavanje sledećih namirnica može pomoći u smanjenju simptoma i poboljšanju opšteg zdravlja.

• Sve industrijsko što sadrži dodati šećer i slatkiši: sokovi, gazirana pića, energetska pića, kolači, sladoled, peciva, slatkiši, žitne pločice, konzumni šećer…
• Brza hrana i pržena hrana: pomfrit, viršle, pržena piletina, itd.
• Žitarice koje sadrže gluten, a naročito proizvodi od rafinisanog brašna: pšenica, ovas, ječam, raž, spelta.
• Prerađena hrana i meso: gotova jela, margarin, slanina, kobasice, itd.
• Žitarice i namirnice koje sadrže gluten: pšenica, ječam, raž, ovas, krekeri, hleb, itd.
• Kod nekih obolelih soja i mlečni proizvodi ne izazivaju simptome, ali kod većine da, pa je preporuka da se i ovo stavi na crnu listu.

Međutim, iako ove preporuke mogu pomoći mnogim obolelim, važno je eksperimentisati sa svojom ishranom kako biste pronašli najbolju kombinaciju namirnica za vas.

Ako vam je potreban personalizovan plan ishrane kod ove bolesti, javite se. Ponudiću vam personalizovani jelovnik za Hašimoto napisan prema vašim nalazima i karakteristikama, sa količinama i recepturama. Tako ćete značajno uspeti da smanjite simptome i osećate se bolje.