Selen je u ishrani prisutan u mnogim namirnicama. On je element u tragovima koji je nutritivno gledano veoma bitan. Ulazi u sastav gomile proteina koji imaju najrazličitije uloge u organizmu: od reprodukcije, sinteze DNK, metabolizma hormona štitnjače, sve do sprečavanja delovanja slobodnih radikala i upala.
Selen se u hrani može naći u dva oblika: anorganskom i organskom. Oba oblika se mogu resorbovati u organizmu, ali organski nešto bolje (90%) od anorganskog (50%). Zemljište sadrži neorganske selenite i selenate koje biljke koriste da bi napravile organske oblike, uglavnom selenocistein i selenomethionin.
Skeletni mišići su osnovno skladište selena, koji čine oko 28% do 46% ukupnog sadržaja selena u organizmu. Merenje nedavno unešenog selena se vrši analizom krvi ili mokraće.
Preporučeni dnevni unos selena kod odraslih osoba (žena i muškaraca) je oko 55 mikrograma/dan, a kod dece od 15 do 40 mikrograma/dan.
Izvori selena
Najbogatiji izvor selena su brazilski orasi. Samo jedan orah zadovoljava preko 100% dnevnih potreba za ovim mineralom, a možete dnevno pojesti do dva, maksimalno 4. Morski plodovi su takođe bogati selenom, kao i nemasno meso, jaja, žitarice i mlečni proizvodi.
Količina selena u određenoj vrsti biljne hrane zavisi od količine selena u zemljištu i nekoliko drugih faktora, kao što su pH u zemljištu, količina organske materije u zemljištu i od toga da li je selen u obliku koji je podložan unosu biljaka. Kao rezultat toga, koncentracije selena u namirnicama baziranim na biljkama variraju u zavisnosti od geografskog položaja.
S druge strane, koncentracija selena u tlu ima manji uticaj na nivo selena u životinjskim proizvodima nego u biljnoj hrani, jer životinje održavaju predvidljive koncentracije selena u tkivu kroz homeostatske mehanizme. Štaviše, formulisana hrana za stoku uglavnom sadrži iste nivoe selena.
Glavni izvori selena su:
- Brazilski orasi
- Tunjevina
- Iverak
- Sardine
- Šunka
- Makaroni, obogaćeni
- Biftek
- Ćuretina
- Goveđa jetra
- Piletina
- Govedina
- Jaja
- Hleb, integralna pšenica
- Pasulj
- Ovsena kaša
- Spanać
- Mleko i jogurt
Suplementacija selenom
Selen je dostupan u multivitaminskim / multimineralnim suplementima i kao samostalni dodatak ishrani, često u obliku selenometionina.
Većina stanovnika Srbije konzumira dovoljne količine selena iz hrane. Muškarci imaju nešto veći dnevni unos (oko 20-25%) od odraslih žena. Slična situacija je i u Evropi i SAD-u.
Nedostatak selena
Nedostatak selena utiče na biohemijske promene koje bi mogle kod takvih osoba dovesti do određenih bolesti. Na primer, nedostatak selena u kombinaciji sa na primer virusnom infekcijom dovodi do Keshan-ove bolesti, kardiomiopatije. Unos od najmanje 20 mikrograma selena na dan štiti odrasle osobe od Keshanove bolesti.
Manjak selena je takođe povezan sa muškom neplodnošću i osteoartritisom. Manjak selena može pogoršati nedostatak joda, što potencijalno povećava rizik od nedovoljnog razvoja kod odojčadi.
Nivo selena je nizak kod pacijenata koji su podvrgnuti dugotrajnoj hemodijalizi. Takođe, nivo selena je često nizak kod ljudi koji žive sa HIV-om, bilo zbog zbog neadekvatnog unosa, bilo prevelikih gubitaka usled dijareje i malapsorpcije.
Selen za bolje zdravlje
Zbog svog uticaja na popravljanje DNK, uključujući i njegova antioksidativna svojstva, selen može igrati ulogu u prevenciji karcinoma. Epidemiološke studije sugerišu obrnutu vezu između statusa selena i rizika od karcinoma debelog creva, prostate, pluća, bešike, kože, jednjaka i želuca.
Selenoproteini pomažu u sprečavanju oksidativne modifikacije lipida, smanjujući upalu i sprečavaju agregaciju trombocita. Iz tih razloga, stručnjaci sugerišu da dodaci selena mogu smanjiti rizik od kardiovaskularnih bolesti ili smrti povezanih sa kardiovaskularnim bolestima.
Koncentracije selena u serumu opadaju sa godinama. Granične ili deficitarne koncentracije selena mogu biti povezane sa padom funkcije mozga u vezi sa starenjem, verovatno usled smanjenja antioksidativne aktivnosti selena.
Koncentracija selena je veća u štitnoj žlezdi nego u bilo kojem drugom organu u telu, i kao jod, selen ima važne funkcije u sintezi i metabolizmu hormona štitne žlezde.
Preteran unos selena
Hronično visoki unosi organskih i neorganskih oblika selena imaju slične efekte. Rani pokazatelji prekomernog unosa su miris belog luka u dahu i metalni ukus u ustima. Najčešći klinički znakovi hronično visokog unosa selena ili selenoze su gubitak kose ili krhkost noktiju. Ostali simptomi uključuju lezije kože, kožne osipe, mučninu, dijareju, umor, razdražljivost.
Kao što je ranije rečeno, brazilski orasi sadrže vrlo velike količine selena (70–90 mikrograma po komadu) i mogu izazvati toksičnost ako se redovno konzumiraju u preteranoj količini. Gornja dozvoljena granica je 400 mikrograma na dan za odrasle, odnosno 50-280 mikrograma za decu.
Akutna toksičnost selenom može prouzrokovati ozbiljne gastrointestinalne i neurološke simptome, infarkt miokarda, gubitak kose, osetljivost mišića, drhtavicu, zatajenje bubrega i u retkim slučajevima, smrt.