Category Archives: Zdrava hrana

Suprotno od džank fud. Nutritivno vredna hrana od koje će vam biti dobro, kako fizički, tako i psihički. Hrana za poboljšavanje zdravstvenog stanja kod obolelih.

Omega 6 masne kiseline: LA, GLA, AA

Omega-6 ( Ω-6, ω−6) masne kiseline dolaze u nekoliko različitih oblika. Najznačajnije su linoleinska kiselina (LA), gama-linolna kiselina (GLA) i arahidonska kiselina (AA). Linoleinska kiselina je esencijalna omega 6 masna kiselina. Nju ljudi ne mogu da sintetišu, a rasprostranjena je u mnogim biljnim uljima. Ostale dve se mogu u organizmu sintetisati iz linoleinske kiseline. Omega… Read More »

Omega 3 masne kiseline: ALA, EPA, DHA

Omega 3 masne kiseline (Ω-3, ω−3) su esencijalne nezasićene masne kiseline koje igraju veoma važnu ulogu u metabolizmu. Najbitnije omega 3 masne kiseline sa stanovišta ishrane su: a-linoleinska kiselina – ALA (18 ugljenika), eikozapentaenoinska kiselina – EPA (20 ugljenika) i dokozaheksaenoinska kiselina – DHA (22 ugljenika). Svaka od ovih masnih kiselina je polinezasićena. Izvori omega… Read More »

Da li nam je užina stvarno potrebna?

Užina je po definiciji obrok koji jedemo između glavnih obroka: doručka, ručka i večere. Ukoliko ste zdravi, samo je vaša mašta i dostupnost određenih namirnica ograničavajući faktor šta možete pojesti, ali za obolele nije uvek tako. Generalno, cilj uravnotežene ishrane je da imate dovoljno energije tokom dana, uz zadržavanje normalnih vrednosti šećera u krvi i… Read More »

Ljute papričice mogu pomoći mršavljenju?

Možda će ovo zvučati bizarno, ali zdravstveni stručnjaci tvrde da konzumiranje ljute papričice može pomoći u sagorevanju kalorija. Dodavanje začina, naročito ljutog, vašoj uobičajenoj hrani može pomoći osobama na dijetama da izgube dodatne kalorije. Specijalni sastojak zbog kojeg je ovo moguće, po svemu sudeći pomaže u podsticanju metabolizma. Šta se tačno događa? Prema mišljenju istraživača… Read More »

Koliko čega za večeru?

Mnogi me pacijenti pitaju u vezi porcija i količina makronutrijenata u njima. Okruženi smo velikim tanjirima za jelo i teško da možemo sami na pravi način proceniti koliko nam je čega dovoljno za poslednji obrok u toku dana, za večeru. Uzmite “normalan” tanjir i prilagodite količinu potrebama. Kada sebi i svojim bližnjim poslužujete večeru, da… Read More »

Jaja: proteini na dohvat ruke

Jaja su do pred kraj dvadesetog veka imala pomalo rđavu reputaciju. Zahvaljujući visokom sadržaju holesterola, jaje je smatrano za loš izbor namirnice. U osvit novog milenijuma, nauka je dokazala suprotno: jaja su blagotvorna, a šta sve nam daju, pročitajte u nastavku. Jaja nisu namirnice rezervisane samo za doručak, nego i za brzi ručak ili večeru,… Read More »

Koja su biljna ulja blagotvorna?

Kada je reč o biljnim uljima, suncokretovo rafinisano ulje ima dominantan položaj na tržištu i gotovo svi ga koristimo. Da li baš moramo da koristimo ovo ulje kada su nam dostupna mnoga druga biljna ulja koja su mnogo zdravija? Ako se pita naš novčanik, zadržaćemo se na običnom suncokretovom ulju. Ako su u izboru presudni… Read More »

Riba: kad poželiš nešto zdravo…

Riba je hrana koja definitivno zaslužuje da se nađe među najzdravijim i nutritivno najvrednijim namirnicama. Bogata je važnim hranjivim sastojcima, kao što su proteini i vitamin D. Najbolji je izvor omega-3 masnih kiselina, koje su neverovatno važne za vaše telo i mozak. Zašto jesti ribu? Riba (rečna i morska) sadrži obilje hranljivih sastojaka, koje većina ljudi… Read More »

Hrom: element u tragovima za bolju regulaciju šećera

Hrom je hemijski element, metal, potreban organizmu u malim količinama. Iako nije jedan od osnovnih elemenata koji ulaze u sastav tela, proučavano je njegovo delovanje u pogledu šećera u krvi i kontrole dijabetesa, kao i zdravlja srca i mozga i uticaja na telesnu težinu. Hrom igra ulogu u mehanizmu insulina, pospešujući ravnotežu glukoze u krvi… Read More »

Inulin: biljna vlakna su prijatelji dobrog zdravlja

Brz način života i nepravilna upotreba antibiotika dovode do rezistentnosti bakterija na antibiotike. U našim crevima imamo na milijarde živih bakterija i mnoge od njih antibiotici potamane. Kada su loše odnosno patogene bakterije u pitanju, onda to nije problem, ali ukoliko se radi o dobrim, korisnim bakterijama, onda je vreme za akciju, kako bi se… Read More »

Da li hrana koju jedemo utiče na miris našeg tela?

Hteli mi to ili ne, svako od nas ima karakterističan miris tela, a uzroci mogu biti razni. Pored genetike koja tu igra veliku ulogu, bitna je i fizička aktivnost, ishrana kao i starost. Na koži se prirodno nalaze bakterije, čak hiljadu vrsta može napraviti najrazličitije kombinacije koje uz znoj iz naših znojnih žlezda stvaraju karakterističan… Read More »

Lovorov list: mediteranski začin sa lekovitim svojstvima

Lovorov list se u ishrani najčešće koristi kao začin, ali verovatno i ne razmišljate da ima i lekovita svojstva. Od starih vremena se koristi kao  lek i začin za mnogobrojna jela. Hrani daje specifičnu notu, čineći je ukusnijom, pa ga naši i internacionalni kuvari često koriste. Lovorov list se bere sa lovorovog drveta (Laurus nobilis),… Read More »

Soda bikarbona i njen uticaj na organizam

Soda bikarbona  (NaHCO3, natrijum bikarbonat, natrijum hidrogenkarbonat, aditiv E500) je neorganska hemikalija koja ima pozitivan uticaj na organizam. Već dugo su poznata svojstva sode bikarbone u čišćenju kuće i uklanjanju neugodnih mirisa. Soda ima neverovatno veliku primenu i sastavni je deo raznih preparata, pa i hrane koju jedemo. Soda bikarbona se u ishrani koristi kao… Read More »

Smrznuto povrće i voće: šta je istina?

Mnogi su me pitali koliko je smrznuto povrće dobra alternativa za sveže povrće. Odgovor, je – nema velike razlike između svežeg i smrznutog povrća ukoliko ga koristite za termičku obradu. Čak štaviše, s obzirom da puno svežih namirnica dugo čeka da ih neko kupi i iskoristi, kvalitet takvih namirnica vremenom degradira. S druge strane, veliki… Read More »

Pšenična trava: superhrana, lek ili samo mit?

Pšenična trava je u poslednje vreme postala veoma popularna kao osnovno sredstvo za detoksifikaciju organizma. Ne treba je mešati sa pšeničnim klicama, o kojima je već bilo reči. Kada pšenične klice proklijaju i izrastu, dobijamo travu. Jednostavnije ne može biti. Ako želite da sebi predstavite ovo, setite se božićne trave, koja je ništa drugo nego mlada pšenica. Kada se trava… Read More »