Kelj je zeleno lisnato povrće koje ima izrazito veliku nutritivnu vrednost uz minimum kalorija. U kelju ćete naći obilje vitamina (A, C, K, B6) i minerala (Mangan, Bakar, Kalcijum, Kalijum). Osim toga, kelj je bogat i dijetnim vlaknima. Lako ga možete naći u našim supermarketima tokom većeg dela godine, a najslađi mu je ukus početkom proleća. Prilikom kupovine izaberite glavice manje ili srednje veličine, jer su velike glavice nešto gorčijeg ukusa.
Kelj je najbolje čuvajti u frižideru poprskanog vodom u kesi, ne perite ga dok ne budete želeli da ga koristite. Upotrebite ga u roku od 5-6 dana, po mogućnosti što pre. Što duže stoji, ukus kelja se menja, postaje gorak, a listovi polako venu. Može ga čuvati i u zamrznutom stanju, pa ga bukvalno možete koristiti tokom cele godine. Kada se koristi iz smrznutog stanja, ni malo ne gubi na ukusu u odnosu na svež kelj.
Jedite kelj i ostanite zdravi!
Kelj je sjajan izbor ako želite zdravo i ukusno da se hranite. Zbog organosumpornih jedinjenja koje sadrži kelj je prirodni zaštitnik organizma od raka pluća, prostate i debelog creva, kao i karcinoma jajnika i raka dojke. Poznato je da mnogi fitonutrijenti deluju kao antioksidansi, sprečavajući slobodne radikale da oštećuju ćelije DNK i molekule holesterola. Osim toga, fitonutrijenti, kojima je kelj bogat, imaju značajnu ulogu u detoksikaciji organizma. Eliminisanjem toksina iz organizma, od kojih su neki i kancerogeni značajno ćete smanjiti rizik od raka. Za sve to je dovoljno nedeljno pojesti 400-650 g kelja. Da bi sve prirodne nutrijente sačuvali, kelj je najbolje pripremati na pari.
Pored bogatstva organosumpornih jedinjenja, kelj je bogat i karotenoidima. Karotenoidi imaju ključnu ulogu za smanjenje rizika od katarakte i raka kože, jer štite naše oči od uticaja ultraljubičastog zračenja. Kelj je odličan izvor vitamina A jer sadrži veliku količinu beta-karotena. Kelj je sjajan izvor vitamina C, koji je osnovni antioksidans rastvorljiv u vodi. Vitamin C sprečava slobodne radikale da načine štetu, posebno sistemu za varenje. Blagotvorno utiče na smanjenje tegoba kod astme, osteoartritisa i reumatoidnog artritisa i značajno pojačava imuni sistem. Vitamin C sprečava oksidaciju holesterola, sprečavajući ga da se zalepi za zidove arterija.
Kelj sadrži dijetna vlakna, što smanjuje nivo holesterola i održava nivo šećera u krvi što je značajno za osobe koje su obolele od dijabetesa. Na ovaj način pozitivno utiče i na kardiovaskularni sitem. S obzirom da 100g kelja sadrži samo 33 kalorije, a obilje vitamina i minerala, kelj se sa pravom može svrstati u super-hranu i kao takav postaje idaelna namirnica za osobe koje žele da smršaju.
Priprema kelja
Pre kuvanja ili spremanja u slati, dobro operite listove kelja pod mlazom vode. Jestivi su i listovi i stabljika, iako se ona u receptima ponekad odvaja. Ako recept tako nalaže, listovi se odvajaju tako što se uzduž saviju na pola i držeći za njih drugom rukom odreže stabljika. Kelj se priprema obično kuvanjem ili kuvanjem na pari. Za salate se kelj termički ne obrađuje, već se samo usitni i začini. Jedna od najzdravijih salata od kelja se dobija kada se usitnjenim listovima kelja doda sveže iseckan beli luk, a potom limunov sok i maslinovo ulje.
Kelj se može i dinstati sa seckanim jabukama. Prvo stavite jabuke da se dinstaju, a potom dodajte seckani kelj. Posle nekoliko minuta skinite poklopac, izvadite sve u činiju i dodajte seckane orahe i poprskajte sirćetom (možete koristiti balsamik ili jabukovo).
Ako vam ovo nije zvučalo primamljivo, šta mislite o kombinaciji: prokuvani seckani kelj sa lomljenim badema i feta sirom i maslinovim uljem kao preliv za kuvane integralne makarone ili špagete? Mljac! Ako još niste probali kakav je ukus kelja sa mocarelom i paradajzom na domaćoj pizzi, krajnje je vreme!
Повратни пинг: Varivo od kelja | Jasnin kuvar
Затворено за коментаре.