U svojoj praksi često pitam pacijente da li su vodili dnevnik ishrane. Mnogi se začude nad tim pitanjem, ali ima razloga zašto je dobro voditi svoj lični dnevnik ishrane. Ja sam nutricionista, ali i roditelj i sećam se da sam vodila dnevnik ishrane svoje bebe kako bih videla da li je beba alergična na nešto, šta joj prija, od čega ima grčeve i slično.
Isto važi i za odrasle, samo prilagođeno uzrastu, sa malo drugačijim osvrtom. Nazovite ga kako god hoćete, ali koncept je prost: dnevnik je neka vrsta podsetnika šta jedete, kada i koliko i kojim načinom pripreme namirnica. Ako želite, tu možete i da obračunate kalorije, pa da imate i detaljniju analizu vaše ishrane.
Kroz dnevnik ishrane dobijate važne informacije o tome šta grešite, šta dobro radite, i naravno, kako možete da promenite one loše odluke. Dnevnik ishrane može biti u nekoj sveščici ili online, postoji dosta aplikacija (ima i na google play) koji služe upravo praćenju šta ste jeli, količinu, tj. broj kalorija koje ste uneli i slično.
Kako voditi dnevnik ishrane?
Ako niste iskusni u polju ishrane, znajte da se možete naučiti na sopstvenim greškama. Zato dnevniku pristupite iskreno, bez preterivanja i ulepšavanja. Šta pisati u dnevnik?
- dan i okvirno vreme obroka (hrana) i tečnosti (supa, voda, sok, limunada, kafa, alkohol…)
- vrsta obroka (doručak, ručak, večera, užina…)
- način pripreme (kuvano, pečeno, prženo, dinstano, pohovano, sveže…)
- mesto obroka (kuća, restoran, menza, ulica)
- detalji o obroku (mere- kašika, šolja, prstohvat… i razne napomene- prijalo mi je/ osećam se naduveno/ imam gorušicu…)
Dnevnik pišite što pre nakon jela, da ne zaboravite, jer često nesvesno grickamo bez razmišljanja.
Šta dalje?
Sada uporedite namirnice i porcije koje jedete sa opštim preporukama koje možete pogledati u piramidi zdrave ishrane. Zapitajte se da li su vam obroci redovni, raznovrsni i uravnoteženi, a porcije adekvatne. Ovo naročito važi za hronične bolesnike kojima je veoma bitno kakvu hranu unose.
Namirnice ili načini pripreme koji vam izazivaju nelagodu ili se osećate loše nakon njih, promenite sa drugim koji ne izazivaju tegobe. Ukoliko vam tu treba pomoć, nutricionista vam svakako može pomoći.
Razmišljajte o tome da ne jedete impulsivno nutritivno siromašnu hranu i povedete računa da unapredite sebe. Nemate šta da izgubite, osim loših navika i praznih kalorija. Vredi se potruditi.