Alfa lipoinska kiselina je organosumporno jedinjenje koje organizam može da sintetiše, ali se obično unosi ishranom i suplementacijom. Po ulozi koju ima, alfa lipoinska kiselina se može porediti sa vitaminima a po efektima se svrstava u neesencijalne nutrijente.
Ovo jedinjenje je rastvorljivo i u mastima i u vodi tako da može doći do svakog organa, ćelije, tkiva u organizmu, uključujući i mozak.
Štiti ćelije od oksidativnog stresa i regeneriše druge antioksidanse
Ukoliko u organizmu imate više slobodnih radikala (nusproizvoda metabolizma) može doći do oksidativnog stresa i oštećenja ćelija. Alfa lipoinska kiselina deluje antioksidativno, čuva ćelije od slobodnih radikala. Ono što je posebno bitno za zaštitu od slobodnih radikala: alfa lipoinska kiselina ih neutrališe i u hidrofilnoj i lipofilnoj sredini. To znači da deluje u samim ćelijama i prostoru između njih.
Takođe, ovo jedinjenje utiče na regeneraciju drugih antioksidanasa. Evo šta to znači: uzmimo primere vitamina C i E, poznatih antioksidansa. Oni deluju na slobodne radikale tako što daju jedan slobodan elektron i prelaze iz redukovane u oksidativnu formu u kojoj ne vrše antioksidativno dejstvo. Da bi ponovo vitamini C i E mogli da funkcionišu kao antioksidansi, moraju da se vrate u redukovanu formu i preuzmu elektron – i tu uskače alfa lipoinska kiselina.
Utiče na smanjenje insulinske rezistencije
Zbog savremenog načina života dijabetes je u stalnom porastu, a i insulinska rezistencija kao uvod u njega. Brojna klinička istraživanja su rađena i dalje se rade u cilju proučavanja efekata alfa lipoinske kiseline na metabolizam glukoze.
Utvrđeno je da ovaj antioksidans doprinosi redukciji insulinske rezistencije, jer utiče na brži protok šećera iz krvi u ćelije i tkiva. Ova kiselina utiče i na veći broj enzima i dolazano smanjuje tegobe kod oštećenja nerava u dijabetesnoj neuropatiji i komplikacije kod diabetes melitusa.
Deluje protivupalno i smanjuje bol kod nervnih oštećenja ćelija
Zbog antioksidativnog delovanja, ova kiselina štiti ćelije, naročito nervne od štete koje proizrokuju slobodni radikali. Ovo je potrkepljeno brojnim istraživanjima. Naime uzimanje suplemenata u kliničkim istraživanjima je pokazalo da su efekti na nervni sistem pozitivni. Primećeno je da lipoinska kiselina može ublažiti osećaje trnjenja, peckanja, bola i slabosti kod oštećenja nerava uzrokovanih dijabetesom.
Klinička istraživanja potvrđuju uticaj alfa lipoinske kiseline na smanjenje CRP i IL6 koji su markeri za upalne procese. Zato je preporuka, uz naravno, savetovanje sa vašim lekarom da se ovaj suplement upotrebljava u fazi oporavka od Covid -19 infekcije.
Deluje na zdravlje srca i krvnih sudova
Kao i svi drugi antioksidansi i ova kiselina je čuvar srca i krvnih sudova. Zbog svoje dinamike i u hidrofilnoj i u lipofilnoj sredini ima izrazit pozitivan uticaj na zdravlje krvnih sudova kojima obezbeđuje elastičnosti. Takođe u novim istraživanjima se naglašava i uticaj lipoinske kiseline i na smanjenje visokih vrednosti triglicerida i lošeg (LDL) holesterola u krvi.
Alfa lipoinska kiselina u namirnicama
Ovaj antioksidans je nalazi prirudno prisutan u mnogim namirnicama, pre svega u crvenom mesu i iznutricama:
- crveno meso
- jetra
- brokoli
- spanać
- šargarepa
- krompir
- pivski kvasac
U namirnicama alfa lipoinska kiselina je vezana kovalentnim vezama, što umanjuje njenu bioiskoristljivost. Zato se češće u ishrani upotrebljava kao dodatak, suplement. Obično se koristi u količini 50-200 mg na dan.
Osobe sa dijabetesom bi trebalo da pre uzimanja preparata koji sadrže alfa lipoinsku kiselinu konsultuju sa izabranim lekarom i da redovno kontrolišu nivo šećera u krvi. Uticaj ovog antioksidansa na trudnice, dojilje i malu deca nije dovoljno istražen, pa se ne preporučuje upotreba lipoinske kiseline.