Kurkuma (curcuma longa) je biljka iz familije đumbira, a najviše se koristi kao začin. On je poput đumbira simbol orijenta (južna Azija), pa čak ima i veću primenu od njega. Aktivni sastojak kurkume je kurkumin, koji u listi prehrambenih aditiva nosi oznaku E-100 i u industriji služi kao prirodna boja (žuta) za umake, senfove, sireve, margarine, itd. U poslednjih nekoliko godina upotreba kurkume beleži kostantan rast, delimično i što se koristi i u dijetalnoj ishrani (uglavnom za detoksikaciju), pa i u tradicionalnoj medicini.
Kada uđete u neku lokalnu prodavnicu sa začinima, kurkumu ćete lako prepoznati. Kurkuma je kao začin u praškastom obliku, intenzivne žuto-narandžaste boje i masna je na dodir. To ćete svakako primetiti ukoliko vam prodavačica kurkumu zapakuje u natron kesicu, ali nemojte da vas to zabrinjava. Pazite kako je koristite jer će vam lako ofarbati i tako uništiti majicu ili bluzu. Ukoliko poznajete indijsku kuhinju i koristite kari, nemojte se iznenaditi ukoliko čujete da je osnovni sastojak karija – upravo kurkuma, koja mu daje i boju.
Kurkuma kao začinski prah ima kalorijsku vrednost 354 kcal na 100g, a čak 10 grama optada na masnoće, dok su 21 g vlakna. Od minerala sadrži magnezijum, kalcijum, gvožđe, mangan, a od vitamina uglavnom C, B3, B6. Dnevno je kao začin dovoljno koristiti jednu kašičicu ovog začina, pa ne morate brinuti oko kalorija.
Kurkuma kao lek…
Prema poslednjim istraživanjima kurkumi se pripisuju antiupalna, antivirusna, antibaketerijska i antikancerogena svojstva, a izuzetna svojstva ima i u terapiji dijabetesa (normalizuje šećer) i degenerativnih bolesti. Ako se potrvrde ova istraživanja, kurkuma bi lako mogla da postane prirodno sredstvo br. 1 u borbi protiv dijabetesa.
Kurkumin utiče na bolju cirkulaciju i snižavanje visokog krvnog pritiska, čak i kod bubrežnih bolesnika. Tako upotreba pola grama kurkume tri puta na dan (ukupan sadržaj kurkumina 22 mg) značajno smanjuje krvni pritisak kod obolelih od upale bubrega.
Kao lek u tradicionalnoj ajuverdskoj medicini, kurkuma se koristi kod mnogih bolesti, od poremećaja sistema za varenje, bolesti jetre, upale grla, obične prehlade (sa medom) i čišćenje rana.
Ipak, kako kurkuma deluje i na razređivanje krvi, savetuje se oprez (i naravno konsultacija sa vašim lekarom) kod osoba na terapiji protiv hipertenzije, kod srčanih bolesnika i osoba sa problemima sa žučnom kesom (kurkumin pospešuje lučenje žuči).
…i kao začin
Kurkuma se obično upotrebljava u kiselkastim jelima, kao i u jelima sa dosta povrća i mesnim jelima. Ukoliko volite rižoto ili pilav, slobodno sledeći put ubacite i kašičicu ovog divnog začina. Savetujem da vam teglica sa kurkumom bude na tamnom i ne preterano toplom mestu, recimo u špajzu, a gledajte da ne bude velika (ukoliko uvek možete kupiti svež mleveni začin). Kurkuma neće bitno promeniti ukus jela poput nekih drugih začina (neće ga opteretiti), ali će ga veoma ukrasiti i dati mu prijatan miris. Obično se prilikom pripreme, kurkuma dodaje pri kraju pripreme, kao bi se zadržao maksimum hranjivih materija.
Ukoliko kurkumu uzimate nepravilno, aktivna supstanca kurkumin će samo “protrčati” kroz telo, jer ga organizam veoma teško apsorbuje. Ipak, postoji način da se apsorpcija kurkumina poveća tako što kurkumu obavezno uzimate sa biberom, koji sadrži piperin. Ovako se apsorpciju kurkumina povećava čak 40 puta!
Pored navedene uporedne primene sa biberom, takođe se preporučuje i kombinacija kurkume sa nekim zdravim uljem, recimo uljem od maslina ili uljem od koštice grožđa čime se apsorpcija kurkumina u organizmu dodatno povećava.
Recepata sa kurkumom zaista ima mnogo, ali ga ja uglavnom preporučujem (uz biber, naravno) u čorbama, rižotu, voćnim salatama, posnim jelima (od povrća) i jelima sa ribom i belim mesom. Biber uz kurkumu takođe koristite sveže mleven. Prijatno!