Bakar je neophodan mineral koji se nalazi u svim tkivima. On igra ulogu u stvaranju crvenih krvnih zrnaca (eritrocita) i održavanju nervnih ćelija i imunog sistema. Bakar takođe pomaže telu da formira kolagen i apsorbuje gvožđe i igra ulogu u proizvodnji energije. Većina bakra u telu se nalazi u jetri, mozgu, srcu, bubrezima i skeletnim… Read More »
Hrom je hemijski element, metal, potreban organizmu u malim količinama. Iako nije jedan od osnovnih elemenata koji ulaze u sastav tela, proučavano je njegovo delovanje u pogledu šećera u krvi i kontrole dijabetesa, kao i zdravlja srca i mozga i uticaja na telesnu težinu. Hrom igra ulogu u mehanizmu insulina, pospešujući ravnotežu glukoze u krvi… Read More »
Cink (Zn) je element u tragovima koji utiče na aktivnost oko stotinu enzima u organizmu. Ovaj element je drugi iza gvožđa u svojoj koncentraciji u telu. Cink ima bitnu ulogu u ojačanju imunološkog sistema, neophodan je za sintezu DNK, za zarastanje rana, a podržava zdrav rast i razvoj tela. Iako je stvarna količina cinka koju… Read More »
Mladi luk je jedan od sigurnih znakova proleća i definitivno ga vole mnogi. Kao i sve druge vrste luka (crni, beli, crveni luk, praziluk, vlašac) ima veliku primenu. Uzgaja se više od 5 milenijuma i jedna je od prvih uzgajanih kultura, a danas raste širom sveta. Mladi luk je nutritivna riznica, jer sadrži znatne količine… Read More »
Špargla ili šparoga (lat. Asparagus officinalis) je višegodišnja zeljasta biljka. U narodu se nekada više cenila, ali je u poslednje vreme očigledno zaboravljena iako je ukusno i zdravo povrće. Upotrebljavala se i kao lek i naravno kao hrana. Kao i neke druge biljke i špargla može biti alergena, naročito kod osetljivih osoba. Kao i mnogo… Read More »
Mnogi su me pitali koliko je smrznuto povrće dobra alternativa za sveže povrće. Odgovor, je – nema velike razlike između svežeg i smrznutog povrća ukoliko ga koristite za termičku obradu. Čak štaviše, s obzirom da puno svežih namirnica dugo čeka da ih neko kupi i iskoristi, kvalitet takvih namirnica vremenom degradira. S druge strane, veliki… Read More »
Kada se posmatra razgradnja ugljenih hidrata u telu, jasno je da je krajnji proizvod razlaganja glukoza, koju telo koristi kao izvor energije. Ovu energiju telo koristi odmah ili je u nekoj meri skladišti u jetri i mišićima u vidu glikogena. Kada pričamo o rafinisanom šećeru, to je onaj isti šećer kojim većina vas zaslađuje kafu i… Read More »
Pšenične klice u zdravoj ishrani svakako imaju posebnu ulogu, a koristi u vidu boljeg zdravlja i vitalnosti organizma nisu zanemarljivi. Kao nutricionista mogu da preporučim pšenične klice najpre osobama koje su vegani ili su na specifičnim režimima ishrane. Naravno, pšenične klice se mogu koristiti i u uobičajnoj ishrani prosečnog građanina Srbije, dakle sportista, dece i trudnica, a lako se i… Read More »
Karijes je jedan od onih medicinskih pojmova koji svi znamo kako izgleda, ali nemamo blage veze kako on nastaje. Bukvalno. I pri tom ne mislim samo na običnog čoveka, već i na istraživače koji se bave ovim problemom. Našim dalekim potomcima će ovo sve izgledati naivno i pomalo smešno, ali za sada baratamo pretpostavkama više nego… Read More »
Kokosov šećer? Za nekoga ko nije još čuo za kokosov šećer verovatno će pomisliti da se radi o nečemu “poput repinog ili trščanog šećera”, dakle, nešto sa puno kalorija i vrlo malo ili nimalo hranjivih materija. E, pa nije baš tako. Običan beli kristal šećer je jedna rafinisana nutritivno bezvredna “osnovna životna” namirnica, jer sadrži isključivo saharozu, dakle,… Read More »
Klice u zdravoj (ljudskoj) ishrani imaju posebno važno mesto. Klice su ništa drugo nego proklijalo seme, a ukoliko mislite da imaju iste karakteristike kao seme iz kojeg nastaju, sledi iznenađenje: nutritivno su neuporedivo vrednije od neproklijalog semena. Klijanjem se takođe neutrališu i neki štetni sastojci koje semena mogu sadržati. Primena im je mnogostrana, mogu se jesti… Read More »
Jedan od najbitnijih elemenata koji su važni za normalno funkcionisanje organizma je kalijum (K), alkalni metal (kao i natrijum), kojeg u našem organizmu imamo čak 0,2% od ukupne mase. Ovo znači da osoba teška 60 kg ima u sebi 120 g kalijuma. Joni kalijuma su sastavni elementi mnogih proteina i enzima, a biohemijska funkcija kalijuma je velika:… Read More »
Da li se i vi zapitate ovo kada pojedete nešto veoma ukusno ali ne i toliko zdravo? Možda je razumevanje kako naši receptori ukusa funkcionišu prvi korak u odgovoru na ovo pitanje. Postoje dva razloga zašto je ukusna hrana manje zdrava od one neukusne. 1. Vaši receptori ukusa vam daju pogrešnu informaciju Receptori ukusa su… Read More »
Poznato je da vaše raspoloženje određuje šta vam se jede (ili ne jede) od namirnica, pa se često desi da u tome preterate ili izgubite apetit u potpunosti. Na primer, diplomirali ste i želite da počastite sebe (i vama drage osobe) omiljenim vam đakonijama i poslasticama. Sa druge strane, osećaj potištenosti, gubitka, tuge i bola… Read More »
Voće i povrće su prve namirnice koje se uvode u ishranu odojčeta paralelno sa žitaricama, u početnoj fazi nemlečne dohrane, već oko šestog meseca života. Prvo voće se, ako izuzmemo bananu, bebi daje termički obrađeno, kuvano ili pečeno. Od voća se prave kašice, pirei, kompoti ili sokovi. U ishrani odojčadi i dece je od velike važnosti… Read More »
Natrijum je prirodni mineral koji je osnova kuhinjske soli koju gradi sa hlorom. U unosu natrijuma kroz ishranu razvijeni svet pa i naša zemlja uveliko preteruje i to je jedan od uzroka nastanka najopasnijih kardiovaskularnih bolesti, od hipertenzije do infarkta i šloga. Kada se rodimo, mi natrijum, odnosno kuhinjsku so, ne poznajemo. Beba kao mala… Read More »