Neke osobe zadrže gadljivost ka povrću još od detinjstva i nikada ga ne prevaziđu. Šteta, jer povrće je prirodan izvor mnogih blagotvornih hranjivih materija. Za vas koji imate decu sigurno znate o čemu pričam. Kada detetu ponudite neki slatkiš, to se ne odbija, ali sa brokolijem je situacija potpuno drugačija.
Prema naučnim istraživanjima odbojnost ili gadljivost ka povrću naročito važi za osobe sa povećanom osetljivošću na gorke ukuse. Za druge, to je stvar teksture. Što se tiče probirača, to je kombinacija nedostratka želje da uopšte probaju povrće kao deca, a kasnije i da ga kupuju i pripremaju kao odrasli.
Zašto je povrće toliko zdravo?
Razlog zašto je povrće pojam za zdravu ishranu je taj što je ono prepuno vitamina, minerala, vlakana, hidratantnih tečnosti i specijalnih biljnih jedinjenja koja pomažu u borbi protiv bolesti – sve u relativno malo kalorija. Postoje dokazi da ishrana bogata voćem i povrćem može smanjiti rizik od zdravstvenih problema kao što su kardiovaskularne bolesti i gojaznost.
Nadam se da ćete razmotriti par stvari:
Malo putera i soli mogu učiniti svu razliku. Recimo da ste uzeli neki smrznuti miks povrća (neku mešavinu) za pripremu u tiganju. Začinjavanje tog povrća sa malo morske soli i/ili komadićem maslaca u tiganju može učiniti povrće tako ukusnim da ćete ga verovatnije pojesti – i to više nego što ste mislili. Mnogi smatraju da so i mast praktično poništavaju zdravstvene prednosti povrća, ali to jednostavno nije tačno.
Isto važi i za kuvana jela. Kada kuvate neko klot jelo od povrća sa minimumom začina, to je recept za odbijanje istog. Malo mašte i začina svakako može pomoći.
Da li ste probali kinesku hranu? Ona uopšteno gledano obiluje povrćem i često se priprema u voku metodom prži-mešaj. Dakle dodaje se neka vrsta masnoće i uz soja sos ili neki drugi sos povrću daje punoću ukusa. Sve ovo se fino kombinuje sa ugljenim hidratima (pirinač, nudle) i proteinima (živinsko meso, juneće, riba…) i što je najbitnije… ukusno je!
Ključ je u pripremi i začinima!
Možda postoji povrće koje biste zaista voleli ali niste ga probali ili bar ne na pravi način. Povrće je zajednički naziv za jednu ogromnu kategoriju namirnica sa širokim spektrom različitih ukusa i tekstura (i tehnika kuvanja). Ako unapred odbacite celu grupu, propustićete i ono što vam se može dopasti. Povrće nije samo iceberg salata i dinstana boranija.
Termičkom obradom povrće dobija na ukusima i ističe se prirodna slatkoća povrća. Neko povrće poput graška, paprike i šargarepe kuvanjem dobija mnogo lepši ukus. Prokelj, oni mali kupuščići, uopšte nemaju loš ukus ako ih lepo pripremite, naprotiv! Nemojte se držati sećanja iz detinjstva kao finalnog suda o nekom povrću koje ste mrzeli kao dete.
Drugo: Razmislite o mešanju malo pasiranog ili sitno iseckanog povrća u svoje sosove i jela od mlevenog mesa. Dobićete one bitne hranljive materije, ali verovatno nećete ni primetiti povrće!
Gadljivost ka povrću ne znači i gadljivost ka voću!
Ako još uvek imate odbojnost ili gadljivost ka povrću, evo nekoliko utešnih vesti: iste vitamine i minerale možete dobiti iz voća. Na primer:
- Vitamin A se nalazi u šargarepi, slatkom krompiru (batat) i spanaću – i u dinji, kajsijama i mangu.
- Kalijum se nalazi u artičokama, brokoliju i bok čoju – i u nektarinama, kiviju i naru.
- Folna kiselina se nalazi u šparglama, prokelju i slačici – i u pomorandžama, papaji i bananama.
Voće je takođe dobar izvor tečnosti i vlakana. Samo imajte na umu da voće takođe ima više kalorija od povrća i ima više prirodnog šećera – to je posebno važno da znate da li pokušavate da držite nivo šećera u krvi pod kontrolom. I najbolje je da jedete celo voće nego da pijete sok jer je tako bolja sitost i unosite više vlakana.
I ne zaboravite da su integralne žitarice i proteinska hrana, od mesa do sočiva, takođe bogate mnogim hranljivim sastojcima, pa iskoristite svoj izbor i u tim grupama.