Ako malo pogledate po internetu, nutricionisti širom sveta uveliko predviđaju šta možemo očekivati u narednoj 2024. godini. Gledajući njihove prognoze i upoređivajući sa situacijom u Srbiji, ne mogu se u potpunosti složiti sa mnogima.
U Evropi i Americi trend ishrane za narednu 2024. godinu ide ka pojačanju funkcionalne ishrane (ovo inače svake godine stavljaju kao prioritet), većoj svesnosti o značaju pravilne ishrane, smanjenju upotrebe mesa nauštrb hrane biljnog porekla i laganom smanjenju korišćenja kofeina u industriji bezalkoholnih pića. Srbija i region ipak ne upadaju u njihove šablonske prognoze iz mnogih razloga. Neke paralele šta sledi u narednim godinama svakako možemo povući.
Šta možemo očekivati u budućnosti 2024-2029?
Cene prehrambenih proizvoda će nastaviti da rastu, što zbog lokalnih što globalnih poremećaja lanaca snadbevanja. Treći razlog je pohlepa velikih trgovinskih lanaca koji su u 2022-2023. godini na tržištu Srbije utrostručile dobit u poređenju sa referentnom pre-kovid 2019. godinom. Problem je u maržama koje su sve veće i hrana je već bezobrazno skupa kada se nađe na rafovima naših prodavnica. To nije bilo tako do nedavno.
Iako proizvodnja pšenice raste sa nekih 2 milona tona 2007. na 3,6 milona tona 2023. ne očekujem da se ovaj tren nastavi. Naprotiv, očekujem stagnaciju ili blagi pad. Našu potrošnju podmirujemo sopstvenom proizvodnjom (potrošnja 2023. je 2,2 miliona tona). Ne očekuje se da kao narod počnemo da više koristimo integralne žitarice, jer i dalje je belo brašno i proizvodi od njega bitan trend ishrane.
Meso se očekuje da bude sve skuplje, a očekuje se da opada udeo junećeg mesa u odnosu na piletinu. Mesne prerađevine su znatno poskupile u toku 2022-2023. Mnogo više nego što statistika javno priznaje.
Uzgoj povrća i voća u Srbiji će videti blagi rast, cene nisu toliko otišle na gore, a kako je povrtarstvo i voćarstvo kod nas cenjeno zbog kvaliteta proizvoda, sve što proizvedemo kao zemlja moći ćemo da prodamo na zahtevnim tržištima. Na našem, očekute kvalitenije proizvode i koristićemo ih za nekih 6% više u narednih 5 godina. Salate će i dalje biti popularne. Dobra vest za vegane.
Za razliku od mnogih evropskih država, u Srbiji se potrošnja šećera po glavi stanovnika u poslednjih 15-16 godina smanjuje sa nekih 28kg u 2007. godini na 15kg po glavi stanovnika 2023. To pokazuje koliko smo svesniji o zdravijoj ishrani. Očekujem stagnaciju ili dalji pad upotrebe šećera iako će paleta industrijskih proizvoda koji sadrže šećer biti višestruko raznovrsnija.
Svi ste čuli za ketering i dostavu hrane i operatori će imati u narednih 5 godina sve više posla. S obzirom da je pripremljena hrana cenovno sve približnija onoj koju sami kuvate, očekuje se da će naše domaćice sve češće naručivati gotovu hranu umesto da je same pripremaju kod kuće. Ovo nije dobra vest, osim za Wolt ili Glovo.
I sad ono najvažnije: šta ćemo jesti 2024-2029. godine?
Proteini su bitni za sveobuhvatno zdravlje, a očekujem da sve više kupaca pređu na druge vrste proteina: ribu, pileće meso, jaja, leguminoze. Srbi se neće odreći mesa, ali neka promena se svakako očekuje.
- U narednih 5 godina predviđam porast konzumiranja ribe u Srbiji, kao izvora kvalitetnih proteina. Kao zemlja raspolažemo sasvim pristojnim mogućnostima za proizvodnju i preradu.
- Takođe, proizvodnja živine ima tendenciju da bude isplativija od recimo proizvodnje junadi ili svinja zbog relativno niskih troškova proizvodnje, kratkog proizvodnog ciklusa i velike potražnje. Od 2024. do 2029. povećaće se proizvodnja pilećeg mesa u Srbiji za nekih 10%.
- Pre desetak godina gotovo da niste mogli da kupite humus u Srbiji, a sada ima nekoliko jakih i poznatih proizvođača ove proteinima bogate biljne hrane i dostupna je u našim prodavnicama. Ovde se slažem sa nekim kolegama da će se ići na povećanje upotrebe biljne hrane u celini. Ovo je pohvalno u smisli povoljnosti za zdravlje, ali i zato što su troškovi manji, a dobit proizvođača veća.
Ugljeni hidrati su osnovna hrana za energiju. Tu ne očekujem neke drastične promene. I dalje će belo brašno ostati u trendu, mada se neki mlinsko-pekarski proizvođači trude da povećaju udeo proizvoda od integralnog brašna. Nažalost, industrijskih proizvoda će biti više, pa će nam deca na velikom odmoru i dalje jesti napolitanke i jafa biskvit umesto neke ovsene kaše na primer.
Očekujem da zbog veće prisutnosti društvenih mreža i termina koje se traže na njima ishrana 2024-2029. godine malo pomeri ka “mediteranskom” modelu i veće upotrebe orašastih plodova kao zdrave alternative užinama i maslinovog ulja u odnosu na standardno suncokretovo. Influenseri svakako traže publiku i zdravim receptima, pa to može pomoći popularizaciji zdravijih jela.
Što se tiče mleka i mlečnih proizvoda, kao zemlja na jednim od najnižih stopa intolerancije na laktozu vidim da će se naši građani i dalje odlučivati za jogurt, pavlaku, sir, kao i probiotske kiselomlečne proizvode. Verujem da će se manje tražiti voćni jogurti kao i sladoled. To je dobar trend.
A hidratacija?
Ovde se neće stvari puno promeniti. Dobro je što pada potrošnja gaziranih napitaka koji sadrže šećer. U narednih 5 godina možemo očekivati veći akcenat na njihove “zdravije” varijate sa stevijom. Svoju domaću limunadu možete i dalje sami praviti i sladiti medom.
Kafa će u periodu 2024-2029. godine imati rast od čak 8%, a već 15ak godina unazad ima stalan rast prodaje. Ovo ne mora biti loša vest jer kafa ima svojih zdravstvenih benefita. Smanjenje rizika od mnogih degenerativnih bolesti je samo jedna od njih. Piju je studenti, zaposleni na pauzi ali kao i za sve ostalo, bez preterivanja.
Mleko će nastaviti da ima stabilnu proizvodnju i potrošnju sa blagim padom od 4,2%. Evidentno je da će od 2024-2029. godine porasti potražnja za alternativnim napicima od badema, heljde, pirinča i ovsa za nekih 15%. Jedan od razloga je i ljubav prema kafi.
Što se tiče alkohola, u Srbiji u poslednjih 10 godina nema značajnije promene u količini i vrsti pića. Godišnje po glavi odraslih stanovnika Srbije popijemo 9 litara alkoholnih pića. Od toga 43% je vino, 25% je žestina, a na pivo ide 32%. Ovo znači da za 40 dana prosečan Srbin popije litar pića, najčešće vina. Poznato je da crveno vino u umerenim količinama pozitivno utiče na srce. Ne verujem da će u narednih 5 godina i tu biti neke promene.
Na kraju samo ću vam reći ono što već znate: Umerenost je vrlina. Napravite pametne planove za naredni period i razmišljajte pozitivno.