Jabuke, banane, ananas, kajsije… najbolje je, naravno, jesti kao sirove (presne) namirnice, ali to ne važi kod svih osoba. Neke osobe ne smeju konzumirati neke voćke bilo da su u presnom ili obrađenom obliku (dijabetičari), a druge opet, smeju. Neki ogromnu većinu voća ne smeju uopšte konzumirati (npr. oboleli od kandide). Oboleli od Kronove bolesti neće moći da jedu većinu sirovih namirnica.
Naravno, nutricionista je tu da vas posavetuje i pomogne u izboru, ali morate da znate da ako imate odgovarajuće stanje/bolest koje isključuje pojedine namirnice, ne uzimajte bilo šta od navedenog na svoju ruku, već se posavetujte sa lekarom ili nutricionistom.
U nastavku ću se baviti ishranom zdravih osoba i razlozima zašto neke namirnice je bolje jesti sirove, dakle termički neobrađene.
Za one koji misle o svojem zdravlju, razumevanje najboljih načina pripreme određene namirnice je ključno kako bi ostvarili najveće nutritivne koristi. Pečenje, kuvanje, dinstanje, kuvanje na pari, pečenje na roštilju i prženje, sve to iz namirnica izvlači određene nutritivnih benefite.
Evo nekoliko namirnica koje je bolje jesti sirove. Ako do sada niste, probajte neke od njih, možda se i iznenadite.
Šargarepa
Šargarepa je ubedljivo najveći izvor karotenoida od sveg povrća. Karotenoidi deluju antikancerogeno, to je zasluga fitonutrijenta falkarinola. Karotenoidi iz šargarepe povoljno deluju na regulaciju nivoa šećera u krvi. Kuvana šargarepa ima veći glikemijski indeks, pa je i za dijabetičare bolja sirova.
Šargarepa sadrži natrijum, kalijum, kalcijum, magnezijum, selen, jod i gvožđe. Takođe sadrži beta karoten, vitamine B, C, D, E, K. Koristi se u mnogo kuvanih jela, ali najbolja nutritivna svojstva daje kada se termički ne obrađuje. U sokovniku se može dobiti i sok od sveže šargarepe.
Cvekla: od sirove nema bolje!
Cvekla, tj njen koren je povrće sa visokim sadržajem šećera, ali mnogo su bitnija njena druga nutritivna svojstva. Cvekla sadrži znatnu količinu vlakana, kao i vitamina C i B9, minerala (kalijum, mangan) i utiče na vaš imuni sistem i na sniženje krvnog pritiska, pojačava izdržljivost, deluje protivupalno. Sirovu cveklu i njen matični sok često uzimaju oboleli od malignih bolesti, ali i zdrave osobe.
Kuvanjem cvekle ona gubi čak 25% vitamina B9, dok je kod vitamina C duplo veći gubitak. Naime, oba vitamina su vodorastorljivi i kuvanjem prelaze iz cvekle u vodu. Možda je ukus kuvane cvekle bolji, ali to je zbog toga što verovatno niste probali rendanu cveklu u okviru nekih salata. Ja vam svakako preporučujem svežu salatu od cvekle, šargarepe i jabuke.
Crni luk, beli luk, crveni luk…
Svež crni i beli luk sadrži fitonutrijent alicin koji je pomaže u zdravlju kardiovaskularnog istema, snižava krvni pritisak i utiče na smanjenje osećaja gladi. Alicin je takođe i taj zbog koje vam kreću suze kad seckate crni luk. Ako kuvate/pržite/pečete luk, alicin je otpisan, pa je dobro da ga kad god možete jedete svežeg.
Sirovi beli luk konzumiran dva ili više puta nedeljno smanjuje rizik za razvoj raka pluća.
Crveni luk je takođe pun fitonutrijentima, na primer, tu je kvercetin, bioflavonoid koji ima anti-gljivična, protivupalna i antibakterijska svojstva. Ova karakteristika crvenog luka je dobra vest kada želite da se borite protiv svih vrsta virusa.
Nemojte da zadah bude razlog što ga ne želite jesti luk, ima puno načina kako se to može neutralisati. I da znate, najbolji drug roštilja je… LUK!
Ne bežite od sirove crvene paprike
Limun i pomorandže su ono što vam prvo padne na pamet kad pomislite na vitamin C, ali crvena paprika (i šilja i babura) su po njemu još jače od citrusa. Crvena paprika sadrži takođe i vitamin B6, vitamina E i magnezijum.
Ako od paprike pravimo ajvar ili je barimo za filete (čitaj: pravimo ziminicu) najveći deo ovog nutritivnog blaga – propada! Jedite sirove crvene paprike radi njihovih punih nutritivnih koristi. Zahvaljujući plastenicima i uvozu, crvene paprike mogu da se pronađu 365 dana u godini.
Jezgrasto voće: jedite sirove plodove
Iako imaju više kalorija u odnosu na većinu drugih zdravih namirnica orasi, bademi, indijski i brazilski orasi i naravno lešnici su glavni izvori zdravih masti koje vam mogu pomoći da uravnotežite svoju ishranu. Njihove nezasićene masnoće zapravo vam pomažu da snizite loš LDL holesterol, smanjite rizik od stvaranja ugrušaka u krvi i promovišu dobro zdravlje arterija.
Svi orašasti plodovi koji nisu pečeni ni prženi u ulju imaju više gvožđa, magnezijuma i manje natrijuma (nisu slani). Idealna su stvar za zdravu užinu, samostalno ili iz neku drugu namirnicu, na primer jabuke.
Kokos: najbolji je svež
Kokos se može naći u našim supermarketima i bolje ga je koristiti od kokosovog brašna, koje obično koristimo za razne kolače. Kada probušite rupicu kroz jednu od tri “tačkice” na orahu doći ćete do kokosove vode. Popijte je, ona nije energetski jaka, ima minerala i lepo osvežava.
Beličasto “meso” kokosa je lepo jesti sveže, isečeno na komadiće. Blago je slatkasto uz aromatičan kokosov ukus i sadrži kokosovo ulje koje je dobro i za stomak i za kožu.
Ovde svakako nije kraj, istražujte, probajte… Što se tiče jaja, tu ipak nisam za sirovu varijantu, jer postoji verovatnoća od salmonele.