Beli luk je jedna od onih namirnica koje svi vole, ali uglavnom da gledaju. Kada je reč o tome da ga i jedemo, obično to izbegavamo, jer ovu veoma zdravu namirnicu prati veoma neprijatan i jak zadah. A niko od nas ne želi da ima neprijatan zadah, koji ni žvakaće gume niti kakava vodica za ispiranje ne mogu u potpunosti da uklone.
Beli luk ne mora da se oseća…
Sigurno ste čuli razne priče o tome kako “lečiti” zadah od belog luka kada je već nastao. Verovatno znate da senf, mleko, čaj, limunada i jaki začini poput peršuna ublažuju tj. smanjuju njegovo “svemirisno” dejstvo. Ono što vam niko ne kaže je kako sprečiti da vam intezivni zadah i nastane.
Možda je ovde potrebno reči da mnogi ljudi jedu beli luk isključivo iz zdravstvenih razloga, pa ukoliko niste jedan od njih, verovatno naslućujete jedan moguć odgovor: ne jedite beli luk. Taj odgovor ipak nije jedino rešenje.
Ono što je jasno je da treba sprečiti kontakt usta i zuba sa belim lukom, jer se on tu najviše i zadržava. Šta kažete da prvo napravimo jedan eksperiment?
Kada jedete beli luk, dakle žvaćete ga, u ustima vam pored jakog mirisa ostaje i veoma intezivan (ljut) ukus, što najbolje možete osetiti ako odmah nakon obroka u kojem je svakako bio i beli luk – operete zube. Naravno, smrad nećete ukloniti, ali tokom pranja osetićete toliko jak efekat kao da ste upotrebili najljuću moguću pastu za zube. Ufff, grozno!
Kako sprečiti zadah od belog luka?
Zadah, dakle, moramo sprečiti ako ne želimo da ljudi pored nas padaju od “miomirisa”, što najbolje možete učiniti na sledeći način: na daščici sitno iseckajte 2-3 čena belog luka, a potom opet operite ruke. U šolju za belu kafu (0,25-0,3 L) sipajte probiotski jogurt i dodajte iseckani beli luk i 1-2 kašičice mlevenog lanenog semena i par kapi limunovog soka. Sve dobro promešajte kašičicom da se dobije što homogenija masa, dakle da nema grudvica. Svi navedeni sastojci pozitivno utiču protiv mirisa belog luka, ali istovremeno su odlični i protiv visokog pritiska i holesterola.
Pijte tako da ne žvaćete ovaj “obogaćeni” jogurt, a ako još nešto jedete uz to, zalogaj ostale hrane progutajte pre nego što navijete čašu sa jogurtom. Jasno je dakle, da u obroku ne smete dalje koristiti nož kojim ste sekli luk, kao ni daščicu i kašičicu kojom ste mešali jogurt, to sve ide na pranje.
Dakle, kako nema žvakanja belog luka, niti zadržavanja u ustima, nema ni smrada. Kao test dunite posle toga nekome u lice i proverite da li se nešto oseća. Ukoliko operete zube posle jela, ni vi nećete osećati onaj odvratni ukus zaostao od žvakanja belog luka u prvom slučaju eksperimenta.
Ovde postoji samo jedan način da neko (pa i vi) oseti miris belog luka koji ste jeli: ako podrignete.
Kako “lečiti” zadah od belog luka?
Već je bilo reči šta efikasno suzbija aromu belog luka, ali da zaključimo:
- slačica, dakle senf: uzmete kašičicu senfa i muljate ga malo u ustima, posle čega ga ispljunete. Pole toga možete i malo senfa pojesti, čisto da koliko toliko neutrališete i onaj ukus;
- mleko, kiselo mleko, jogurt, kefir, čaj – svi oni donekle pomažu u suzbijanju mirisa;
- sveže peršunovo lišće i listovi nane – kao i žvakanje žvakaćih guma sa ukusom nane (mente);
- semenke anisa, komorača, kao i karanfilić i mirođija – kao i sa slačicom, žvakanje, bez gutanja donosi delimičan rezultat;
- Nekoliko zrna kafe takođe pomažu protiv zadaha;
- Limunada bez šećera takođe smanjuje zadah;
- Pranje zuba i jezika posle jela smanjuje zadah ali ne u većoj meri.
Sve navedeno se ne može porediti sa efikasnom prevencijom, pa ukoliko već niste, pokušajte da sprečite šokantni miris pre nego što se pojavi.
Zaključak
Beli luk se može naći u mnogim jelima, termički obrađen i na taj način on nema uticaj na nastajanje zadaha. Doduše, tada beli luk nema ona lekovita svojstva koja mnogi cene, naročito osobe koje imaju visok holesterol, krvni pritisak i druge bolesti.
Probajte, uverićete se da je mnogo lakše sprečiti zadah nego ga ukloniti. Sada znate da možete uživati u belom luku bez opasnosti po vaš društveni život. Neka vam bude na zdravlje!