Kada pomislimo na hleb, prva asocijacija je pšenični beli hleb. Hleb naš nasušni je jedan od pet osnovnih namirnica (tu su i šećer, ulje, so i brašno). Na fiskalnom računu beli hleb i ostale osnovne namirnice potpadaju u nižu poresku stopu (10%), što bi trebalo da znači da bez njih ne možemo. Da li je to baš tako?
Beli hleb za obilje šećera
U belom hlebu koji se pravi od belog pšeničnog brašna nedostaju nutritivno vredne materije koje svaki integralni (i graham) hleb sadrži: minerale, vitamine i vlakna. Umesto toga, ostali su samo ugljeni hidrati koji se brzo apsorbuju u organizmu kao šećer. S obzirom na visok sadržaj ovakvog šećera, jasno je da beli hleb nije zasit, jer se brzo apsorbuje, pa zato brzo ogladnimo posle obroka u kojem on dominira.
Upravo zbog navedene činjenice, smatra se da je beli hleb i drugi pekarski proizvodi od belog brašna jedan od glavnih krivaca za pojavu gojaznosti. Praktično, konzumiranje belog hleba se može poistovetiti sa unošenjem bezalkoholnih pića sa šećerom. Te prazne kalorije se brzo transformišu u masnoće i eto naslaga koji nam nikako ne odgovaraju. Logično je što beli hleb ne jedu dijabetičari.
Šta još ima u belom hlebu?
Prošla su dobra stara vremena kada se svaki hleb pravio samo od brašna, kvasca, vode i malo soli i šećera. Ako hoćete, ovo je sve što vam je potrebno da napravite vaš hleb, ali ovako se više ne mesi u pekarskoj industriji. Zašto? Vreme. Stari način iziskuje mnogo vremena, a kako je vreme novac, onda vam je jasna ta logika. Dakle, treba što više ubrzati narastanje hleba, ali i poboljšati njegovu strukturu da se lakše mesi, da je mekši kad se ispeče i da duže traje. Kako? Aditivima. Oni su jasno označeni na pakovanjima, a ako ne znate šta čitate, tu se mogu naći i neki „sumljivi“ dodaci. Recimo L-cistein. On obično daje onu mekoću hlebu koju cenimo, a uz to produžava trajnost belom hlebu.
Osnovni način proizvodnje L-cisteina (E-920) je hidrolizom ljudske kose ili perja živine. Naravno, moguće je proizvesti ovu hemikaliju i tako da ona bude ne-životinjskog porekla, ali je ovaj postupak skuplji. Koji je od navedenih izvor L-cisteina u pekarskoj industriji teško je reći. Osobama koje poste ovo predstavlja veliki problem. Ako hoćete da budete sigurni, izbegavajte beli hleb u kojem ga ima i izaberite graham, crni ili neki integralni hleb sa semenkama. U krajnjem slučaju, ako vas ne mrzi, umesite vaš domaći hleb.
Beli hleb i peciva od belog brašna su fina, meka i ukusna, ali nije uvek mekoća ono osnovno merilo za zdravlje. Ako nikada niste jeli pravi domaći hleb ili pogaču mnogo ste propustili, ali nije kasno da se vratite u igru. Eksperimentišite, nemojte se zadovoljiti samo belim hlebom i pecivom, unesite hranjivost u njega, korisite integralno brašno raznih žitarica i dobićete više nego što očekujete. Garantujem.