Toplotni talas i ishrana: šta jesti na 35ºC?

Leto stiže, a i letnji toplotni talas sa njim. Klima se u posednjih dvadeset ili trideset godina značajno promenila, pa nisu retkost letnje temperature iznad 35ºC . Sunce kad uprži, ljudi se sklanjaju u hladovinu, pored nekog bazena ili obale ili u neki klimatizovani prostor. Šta onda jesti i piti, pitate se vi?

toplotni talas 2021
Foto: Printskrin RHMZ Srbije

Pravilna hidratacija

Letnja vrelina obično ima za posledicu gubitak apetita, loš san, manji ili veći osećaj letargije. Obično gubimo između 2 i 2,5 litra tečnosti dnevno znojenjem, disanjem, urinom i fekalijama. Dakle, redovnim danima trebali bi da unosimo oko 6-8 čaša vode ili druge hidratantne tečnosti. Uvek imajte na umu da kofeinski napici imaju diuretički efekat, zbog čega gubite tečnost, pa je preporučljivo da ih minimalno unosite. Ne preterujte sa sokovima, jedna manja čaša je dovoljna, jer oni uz vodu sadrže i značajne kalorije iz šećera kojima obiluju.

Naše specifične potrebe za vodom variraju u zavisnosti od starosti, veličine, pola i količine fizičke aktivnosti, kao i od faktora okoline, uključujući temperaturu i vlažnost vazduha.

Više temperature i vlažnost vazduha povećavaju brzinu isparavanja sa kože, što znači da se više znojimo. Zbog toga moramo da nadoknađujemo nivo tečnosti i više i češće. Koliko vam više treba zaista zavisi od vaših ličnih okolnosti, kao i od toga koliko ste aktivni.

Preterivanje u pijenju vode može dovesti do toga da bubrezi ne budu u stanju da održe ravnotežu elektrolita, pa krv postaje veoma razređena. Ovo utiče na to kako naše telo funkcioniše – na primer, utiče na krvni pritisak. Hiponatremija je stanje uzrokovano previše vode zbog čega nivo natrijuma opasno pada. Naravno, zdrav organizam se na ovo prilagođava češćim mokrenjem, a boja urina iz bledožute prelazi u bezbojnu.

I ishrana hidrira

Smatra se da oko 20-30% našeg unosa tečnosti unosimo putem hrane, a neke sadrže namirnice sadrže više vode od drugih. Samim tim, deluju osvežavajuće na organizam i lako su svarljive. To su:

Recepti sa visokim sadržajem tečnosti mogu pomoći u postizanju zdravog nivoa hidratacije. Čorbe, supe, variva, smutiji, šejkovi i kaše su dobri primeri i poželjno je da imaju aktuelne sezonske sastojke.

Toplotni talas traži toplu hranu i napitke

Hladna hrana i piće mogu vam dati početni efekat hlađenja, ali to je kratkotrajno. Poznato je da konzumiranje hrane dovodi do povećanja temperature, jer proces varenja stvara toplotu. Ovo u kombinaciji sa hladnom hranom i pićima čini da vaše telo reaguje povećanjem osnovne temperature. Tako da ćete se možda na kraju obroka osećati toplije nego što ste bili pre.

Topli napici sa druge strane povećavaju temperaturu tela i zbog toga ono želi da se ohladi, pa se više znojite da biste izgubili toplotu kroz kožu. Začinjena hrana takođe povećava telesnu temperaturu jer pokreće naš metabolizam. Ovo pospešuje znojenje koje ima efekat hlađenja.

Toplotni talas = Lako svarljive namirnice

Smatra se da hrana kojoj je potreban veći napor za varenje, poput one bogate proteinima, šećerom i vlaknima, generiše više telesne toplote. To znači da jela od mesa, slatkiši i jela od mahunarki i žitarica nisu najbolji izbor. Međutim, ne morate ih se potpuno odreći. Jedan od načina da se ovo ublaži je upotreba marinada na bazi citrusa na mesu kako bi se razbila struktura proteina. Što se tiče vlaknaste hrane, natapanjem mahunarki i žitarica pre pripreme će učiniti vlakna svarljivijim.

Izbegavajte jela koja se teško vare: jela sa zaprškom, jela koja su bogata mastima i šećerima, ona koja nadimaju i jela koja ne mogu dugo da stoje na sobnoj temperaturi. Prednost ima belo u odnosu na crveno meso, a riba je idealna. Sezonske salate su lako svarljive i osvežavaju, baš kao i variva i čorbe. Letnje vreme ima najveći izbor namirnica u toku godine, pa svakako predlažem da pratite sezonu.

Takođe vodite računa o bezbednosti hrane u toku letnjeg perioda, poznato je da bakterije na letnjim temperaturama brže razmnožavaju i samo čekaju da vam upropaste dan.

Pad apetita

Leti nam se apetit uglavnom smanjuje, posebno kada krene taj toplotni talas. Jedan od razloga za to je što telo pokušava da reguliše našu telesnu temperaturu tako što smanjuje funkcije stvaranja toplote poput varenja hrane.

Iako je ovakav pad apetita možda van naše kontrole, možemo sebi pomoći osiguravajući da hrana koju jedemo bude prepuna pravih hranljivih sastojaka.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.