Jagoda

By | 04.06.2011.

jagodaJagoda (Fragaria vesca) spada među najomiljenije sitno voće, čim se nađe na trpezi, znamo da je proleće stiglo. Naravno, jagode se mogu nabaviti i u drugim perodima godine, ali njihova prava sezona je od aprila do kraja jula kada su najukusnije. Možete ih jesti kao svež plod ili kao prerađevinu (džem, meramelada, slatko, kompot, sirup, osvežavajući napitci, sladoled, žele).

Iako u svetu postoji oko 600 vrsta jagoda, koje se razlikuju po veličini, sve one imaju jarko crvenu boju sa sitnim semenkama koje se nalaze po površini. Jagode su kultivisano voće, ali postoje jagode i divlje jagode. Znatno su sitnije od domaćih, a imaju nešto drugačiji, ali intezivan ukus i miris.

Jagode, posebno divlje, su veoma aromatične , imaju slatkast ukusa i veoma su sočne. Siromašne su kalorijama, jer 100 g jagoda daje samo 27 kalorija. Zavisno od sorte imaju crvenu ili žutu boju. Plodovi jagode imaju blago izdužen oblik. Pored vode, jagode sadrže i 6,2% ugljenih hidrata, 0,6 % belančevina, dok masti nemaju. Pored toga, jagode sadrže i 1% slobodnih organskih kiselina (limunska, vinska, jabučna, salicilna) i flavonoide.

Jagode su bogate mineralima: kalijumom, kalcijumom, gvožđem i fosforom i manganom. Ovaj poslednji povoljno utiče na celokupni metabolizam, hrani živce i mozak, proizvodi kosti i krv i podstiče libido. Od vitamina jagoda sadrži karoten, vitamine grupe B, vitamin C (oko 64 mg) i vitamin E, tanin, triterpen, pentozan i etarsko ulje. Jagode se preporučuju i dijabetičarima. Treba ih prati vrlo kratko pod mlazom vode neposredno pre jela, jer se na taj načIn sačuvaju njeni sastojci.

Lekovita svojstva jagode su brojna. One neutrališu otrove u telu, kod tegoba jetre, srčanih oboljenja i reumatskih oboljenja. Jagode sa mlekom treba da jedu oboleli od akutnog i hroničnog reumatizma i gihta. Jagode popravljaju krvnu sliku, snižavaju krvni pritisak, smiruju živce, pomažu rastvaranju mokraćne kiseline u krvi. Odlične su u borbi protiv kamenca u žučnoj kesi i bubrezima. Vitamin C znatno jača imunološki sistem i pomaže organizmu da apsorbuje gvožđe. Jagode mogu biti i alergogene, jer pojedine osobe (uglavnom deca) nisu tolerantne na njih.

Kada konzumirate sveže jagode, uvek se potrudite da budu oprane i očišćene. Ovo je veoma bitno jer se jagode u toku uzgajanja tretiraju određenim preparatima. Možete ih služiti  samostalno ili sa šećerom, limunovim sokom, jogurtom ili slatkom pavlakom. Ljubitelji slatkiša znaju da se jagode dobro slažu sa šlagom, crnom i belom čokoladom. Ako ih poželite u jesen ili zimu, potražite ih u najbližem zamrzivaču, ali znajte da se po otapanju gubi njihova čvrstoća. Tada mogu poslužiti kao sastojak torti ili kolača.

Autor: Jasna Anđelković
Objavljeno u listu “Politika”, odeljak “Spektar”

2 thoughts on “Jagoda

Comments are closed.