Скочи на садржај

Funkcionalna dispepsija: stvarno loše varenje

Dispepsija je medicinsko stanje kod kojeg je javlja osećaj nelagodnosti ili bola u predelu gornjeg dela trbuha. Bol se može neočekivano javiti ali i prestati, dok je nelagoda prisutna u manjem ili većem obimu. Dispepsija naziv duguje grčkim terminima dys (loše) i pepsia (varenje).

Funkcionalna dispepsija obično pogađa starije osobe.
Foto: Pexels

Funkcionalna dispepsija se definiše kroz ponavljajuće simptome i efekte otežanog varenja bez nekog jasnog uzroka. Sam uzrok dispepsije nije poznat. Ovo stanje može u nekim simptomima podsećati na ulkus jer se javljaju bolovi u istom području gornjeg dela trbuha uz nadimanje, mučninu i gađenje. Najveći broj pacijenata iskusi više od jednog simptoma. Dispepsija se češće javlja kod starije populacije, nešto više kod žena, zatim kod depresivnih osoba i kod pušača.

Ono što naročito može biti indikativno jeste da dispepsija može biti jedan od simptoma drugih bolesti sistema za varenje: Helicobacter pylori, čir na želucu, gastritis, celijakija, kamenje u žučnoj kesi, pankreatitis, karcinom želuca, itd.

Dispepsija: faktori rizika

Ako već ne možete uticati na faktore kao što su pol, uzrast, genetska predispozicija, možete na izbor zdravog načina ishrane i zdravog života. Gotovo je sigurno da savremen, brz i nezdav način života vas gura ka ovim i drugim problemima. Neumerenost u jelu i piću, konzumiranje masne i preterano začinjene hrane, slatkiša, gaziranoh sokova i alkohola, nalivanje kafom, preteranom suplementacijom i lekovima… sve ovo definitivno povećava šanse da vam probavni sistem „stupi u štrajk“.

Klinički je potvrđeno je da loša ishrana može dovesti do bolova u želucu (kao i osećaj žarenja, gorušice), nadimanja, povraćanja, gađenja, mučnine, podrigivanja i drugih simptoma. Stres takođe ima negativan uticaj.

Verovatno će vas šokirati podatak da stručnjaci procenjuju da čak 20-40% od ukupne populacije ima manji ili veći problem sa dispepsijom, ali se samo mali broj odluči da ode na pregled kod lekara specijaliste i posluša savet nutricioniste.

Koje namirnice mogu napraviti problem?

Osobe na kliničkim ispitivanjima na dispepsiju su prijavili gore pomenute simptome kada konzumiraju razne namirnice:

  1. mleko i neki mlečni proizvodi,
  2. alkoholna pića,
  3. pića sa kofeinom – kafa, pića tipa cola, energetski napici,
  4. brza hrana – masna /pržena hrana,
  5. nana / menta,
  6. paradajz, koncentrat i sok od paradajza,
  7. agrumi (pomorandža, limin, grejpfrut, pomelo, mandarina),
  8. razni začini.

Čitav proces zamene ovih sa drugim namirnicama nije tako prost, jer su namirnice kod mnogih ispitanika delovale sasvim individualno. Ono što je zajedničko za sve je da su velike porcije pravile problem, kao i izležavanje nakon jela, dok se hrana vari. Dakle, sve navedeno naglašava potrebu za vođenjem dnevnika ishrane.

Ishrana kod dispepsije

Postoji opšta preporuka da kod funkcionalne dispepsije treba slediti načela zdrave uravnotežene ishrane prema mediteranskom modelu.

  • Poželjno je da ne žurite sa obrokom, jedite lagano i svakog dana u isto vreme.
  • Izbegavajte konzumiranje masne i teške hrane.
  • Izbegavajte velike porcije. Bolje jedite češće a manje.
  • Počnite da vodite dnevnih ishrane i beležite sve od značaja kako biste mogli da identifikujete namirnice koje vam škode.
  • Preferirajte konzumiranje sveže hrane pre nego industrijski prerađenih namirnica.
  • Svedite uporebu alkohola i kofeina na minimum.
  • Uvedite na jedan kraći rok (recimo mesec ili dva) bezglutensku ishranu kako bi pokušali da proverite da nije unos žitarica stvorio glavni problem. Ako vidite da jeste, nastavite sa bezglutenskom ishranom. U suprotnom, isključujte jednu po jednu namirnicu iz dnevnika ishrane koja vam pravi tegobe.
  • Ishranu sa malo FODMAP-a je takođe uz prethodno poželjno testirati na nekom kraćem periodu. Ako rezultata nema, odbacite ovakvu ishranu.

Osobe sa prekomernom težinom koje počinju da se hrane u cilju olakšavanja tegoba kod dispepsije mogu osetiti olakšanje kad smršaju jer višak kilograma svakako opterećuje rad probavnog sistema.

Ako imate ovaj problem, pored propisane terapije od strane lekara, usvojite zdrave navike u pogledu pravilne ishrane i umerene fizičke aktivnosti. Na taj način ćete sasvim sigurno doći do pozitivnih rezultata. Vaš nutricionista vam svakako može pomoći u tome.

Ostavite komentar

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.