Paradajz: u vrelim mesecima osvežite se rajskim plodom

Paradajz ima aromu leta

Postoji svega nekoliko namirnica koji daju pravi ukus letu, a najpoznatiji od njih je paradajz. Iako je paradajz sada postao dostupan u većem delu godine zahvaljujući proizvodnji pod plastenicima, njegova prava, prirodna sezona je od jula do kraja septembra. Zrenjem ploda njegova boja se menja od zelene do jarko crvene, kada je i najukusniji. Paradajz (Solanum lycopersicum) je zeljasta biljka iz porodice Solanaceae, a najbliži srodnici su mu duvan, paprika i krompir. Iako je botanički gledano voće, paradajz se poistovećuje sa povrćem zbog kulinarske upotrebe. Energetska vrednost mu je samo 17 kcal/100g, pa je dobar izbor za dijete za mršavljenje.

Samo je plod paradajza jestiv, dok se ostatak biljke ne koristi jer sadrži otrovne alkaloide. U sredini ploda su semenke okružene vodnjikavom strukturom dok je spolja paradajz nešto tvrđi i ima zaštitnu opnu. Boja paradajza može biti, zavisno od sorte, crvena, žuta, narandžasta, ljubičasta ili smeđa. Veličina može biti različita: od čeri paradajza koji je sitan kao trešnja, do veličine jabuke. Paradajz je sastojak svake dobre letnje salate i najčešće se konzumira u svežem stanju. Ukus mu je blago kiseklast i pomalo sladunjav, a tek se kuvanjem pojačava ta njegova slatka crta.

U zimskim mesecima kada nije tako čest u našim supermarketima, uživamo u soku od paradajza ili spremamo jela od zamrznutog paradajza, na primer bećar paprikaš. Paradajz je bogat likopenom, karotenoidom čija su antioksidativna svojstva jedna od najviše proučavanih. Likopen znatno smanjuje rizik od dobijanja raka, ali i od kardiovaskularnih bolesti. Najviše ga ima u organski uzgajanom paradajzu. Likopen se najbolje apsorbuje ako paradajz jedete uz malo maslinovog ulja jer je ovaj karotenoid rastvorljiv u masti. Pored likopena tu su zastupljeni i drugi fitonutrijenti važni za pravilno funkcionisanje organizma. Istraživanjima je utvrđeno da kombinacija paradajza i brokolija pokazuje veoma dobre rezultate u borbi protiv raka/tumora prostate, kada je on već prisutan.

U paradajzu ćete naći odličan izvor vitamina C i A. Ovi antioksidanti neutrališu slobodne radikale i tako sprečavaju bolesti poput arterioskleroze, dijabetesa, astme i raka debelog creva. Pored toga, paradajz je odličan izvor dijetetskih vlakana koji je zadužen za smanjenje nivoa holesterola i održanje nivoa šećera u krvi. Jedan do dva paradajza dnevno obezbeđuje dve trećine poreba za vitaminom C. Oblik paradajza podseća na srce. To nije slučajno jer paradajz ima blagotvorno dejstvo na ovaj organ i na ceo kardiovaskularni sistem. Za to najviše zasluga ima kalijum, kojim je paradajz izrazito bogat, kao i vitamini B3 i B6 i folna kiselina. Paradajz je veoma dobar izvor vitamina K. On igra veoma važnu ulogu u očuvanju zdravlja kostiju. Paradajz je povrće koje ima pregršt različitih hranjivih materija. Pored rečenog, paradajz sadrži i molibden, mangan, hrom, gvožđe, fosfor, pantotensku kiselinu i vitamin E.

Bilo da ga volite u supi, sosu, salati ili na sendviču, paradajz je odličan izbor za dobro zdravlje. Najpoznatiji proizvod od paradajza je kečap. Baš kao i u paradajzu, i u njemu ćete naći izvor likopena i to u proseku od 60 do 100 mikrograma po gramu kečapa.

Autor: Jasna Anđelković

Objavljeno u časopisu “Dijeta i lepota”