Jedan od najčešćih poremećaja ishrane je opsesivno (kompulsivno) prejedanje (Eng. Binge Eating Disorder). Opsesivno prejedanje je poremećaj ishrane koji se karakteriše čestim i rekurentnim epizodama preterivanja u jelu sa pratećim negativnim psihološkim i socijalnim problemima, ali bez epizoda čišćenja. Opsesivno prejedanje ne pokreće glad, već jednostavno jedemo, bez kontrole.
Osobe kojima je dijagnostikovan ovaj poremećaj ishrane pokazuju slične obrasce ponašanja bulimiji, ali u nekom blažem obliku. Koliko god tu bilo sličnosti, postoje i razlike, pa je opsesivno prejedanje potrebno gledati odvojeno od anoreksije i bulimije.
Opsesivno prejedanje i gojaznost
Dok osobe sa zdravom težinom mogu ponekad preterati za stolom, stalna navika konzumiranja velike količine hrane u kratkom vremenskom periodu može na kraju dovesti do povećanja telesne težine i gojaznosti.
Prejedanjem se u telo unosi hrana sa visokim sadržajem masti, šećera, soli, uz nizak nivo vitamina i minerala, zato što ovakva hrana telu daje najveću “emotivnu nagradu”. Čak 70% osoba sa ovim poremećajem ishrane može biti gojazno, a kao posledice nastaju i visok krvni pritisak, kardiovaskularne bolesti, dijabetes tip 2, visok nivo holesterola, mišićno-skeletni problemi i hrkanje tokom spavanja.
Oko 1% opšte populacije ima problem sa prejedanjem, pa je ovo čest poremećaj ishrane kod odraslih. U razvijenim zapadnim zemljama ovaj poremećaj ishrane je i do 3 puta češći nego u Srbiji. Ako gledamo po polovima, opsesivno prejedanje je češće kod žena nego kod muškaraca.
Karakteristike opsesivnog prejedanja
- Jede se mnogo brže nego normalno i često u kratkom vremenskom intervalu,
- Jede se dok se ne oseti neprijatan osećaj da ste (pre)puni,
- Jedu se velike količine hrane iako niste gladni,
- Osoba oseća gubitak kontrole nad količinom i/ili vrstom hrane koju jede,
- Prejedanje može biti planirano unapred, pa osoba unapred isplanira i kupi hranu i izabere doba dana ili noći kad će jesti,
- Često se jede u tajnosti zbog sramote oko količine konzumirane hrane,
- Osoba ne može da upamti šta je pojela posle epizode prejedanja,
- Osećanje krivice, sramote ili grižnje savesti nakon prejedanja.
Za razliku od bulimije, opsesivno prejedanje ne prate aktivnosti koje su namenjene sprečavanju povećanja telesne težine. Nema povraćanja, upotrebe laksativa, klistiranja ili preteranog vežbanja.
Ovaj poremećaj se više karakteriše trpanjem hrane u sebe od brige oko toga šta to prejedanje čini organizmu.
Uzroci
Kao i kod ostalih poremećaja u ishrani, opsesivno prejedanje je posledica dubljih psiholoških problema. Nekim osobama određena hrana uliva sigurnost (osećaj komfora) pa se opsesivno prejedanje razvija kao rezultat ili sporedni efekat depresije.
Preterivanje u jelu može biti posledica i razbijanja nekih krutih navika u ishrani, posle nekih popularnih dijeta i epizoda gladovanja ili nekih ekstremnih napora kada se troše enormne količine energije.
Neka istraživanja sugerišu da opsesivno prejedanje može nastati iz faktora životne sredine i traumatskih događaja. Druge studije sugerišu da bi mogla postojati genetska komponenta koja bi dovela do ovog poremećaja u ishrani.
Gladovanje (stroga dijeta) i prejedanje su dve krajnjosti koje utiču jedna na drugu. Velika je verovatnoća da jedna pojava prethodi ovoj drugoj i obrnuto. “Okidači” mogu biti:
- kašnjenje u jelu tj. preskakanje obroka ili potpuno gladovanje tokom dana,
- ograničenje ukupnog unosa kalorija (npr. ispod 1.000 kcal dnevno),
- izbegavanje određenih vrsta hrane (npr. ugljeni hidrati itd.)
Kako se izboriti sa prejedanjem?
Najbolji rezultati se postižu savetovanjem od strane psihologa i upotrebom određenih lekova, a može pomoći i dodatno savetovanje sa nutricionistom.
Psihoterapija često zna da bude efikasnija od samih lekova pa je svakako prava adresa za pomoć upravo psiholog.
Kod osoba koje duže vreme imaju ovaj poremećaj i kod kojih je izražena gojaznost jedna od opcija je i bariatrijska hirurgija. Tu se hirurškim putem utiče na želudac tako da može primiti male količine hrane. Možda ste gledali na dokumentarnim emisijama na TLC neke od slučajeva ovakvog vida lečenja gojaznosti, a posledično i opsesivnog prejedanja. Oko 65% osoba koje se podvrgavaju hirurškoj intervenciji ima poremećaj opsesivnog prejedanja.
Drugi načini da se izborite sa prejedanjem zahtevaju radikalne promene u načinu života. Dakle, krenite od sebe- ispitivanja hormona, posete lekaru i psihologu, jačanju samopouzdanja, pozitivnom razmišljanju, borbi sa depresijom i usvajanja zdravih načina ishrane.
Ne idite u izolaciju, nađite pravu podršku i istrajte. Verujte u sebe, jer se optimizam i samopouzdanje pokazalo veoma korisnim za mnoge obolele od opsesivnog prejedanja.