U ovo vreme pandemije stres utiče na sve nas, pa nije čudo što tražimo razne načine da se zaštitimo od nervoze, teskobe ili anksioznosti. Ove manifestacije stresnog stanja se mogu uspešno umanjiti hranom.
Da, dobro ste pročitali, postoje određene namirnice koje na potpuno prirodan način utiču da se smirite i da celu ovu situaciju prebrodite na najbolji način.
Dodajte selen i antioksidanse: brazilski orah
Brazilski orah sadrži selen, koji može pomoći za bolje raspoloženje.
Selen deluje protivupalno, koja je često prisutna kada neko ima nervozu, teskobu ili anksioznost. Selen je takođe antioksidant, koji pomaže u sprečavanju oštećenja ćelija.
Važno je da ne konzumirate previše selena, jer može izazvati neželjene efekte. Preporučena gornja granica selena za odraslu osobu je 400 mikrogramadnevno. U prveodu to znači da je dovoljno dva brazilska oraha dnevno.
Brazilski orah je takođe dobar izvor vitamina E. Vitamin E je antioksidant, koji pomaže manjoj anksioznosti, dok neka istraživanja pokazuju da nizak nivo vitamina E kod nekih ljudi može dovesti do depresije.
Omega 3 i vitamin D: riba je zakon!
Masna riba, poput lososa, skuše, sardine, pastrmke i haringe, sadrži veliku količinu omega-3 masnih kiselina. Omega-3 je pozitivno utiče na kognitivne funkcije.
S druge strane ako osoba jede previše omega-6, a nedovoljno omega-3, to može povećati rizik od razvoja poremećaja raspoloženja, poput anksioznosti.
Preporuka je da jedete najmanje dve porcije masne ribe nedeljno. Losos i sardine su takođe među retke namirnice koje sadrže vitamin D. Nedostatak vitamina D utiče na depresiju.
Aminokiseline: jedite jaja
Jaja, tj. žumanca su još jedan odličan izvor vitamina D, kao i proteina. Sadrže sve esencijalne aminokiseline koje organizmu trebaju za rast i razvoj.
Jaja takođe sadrže triptofan, aminokiselinu koja pomaže stvaranju serotonina. Serotonin je hemijski neurotransmiter koji pomaže u regulisanju raspoloženja, sna, pamćenja i ponašanja. Smatra se da serotonin poboljšava rad mozga i ublažava anksioznost.
Dodajte kalijum i cink: seme bundeve
Seme bundeve je odličan izvor kalijuma i pomaže pri regulisanju ravnoteže elektrolita i upravljanju krvnim pritiskom. Konzumiranje ovog semena i druge hrane bogate kalijumom, npr. banane, možete uticati na smanjenje simptoma stresa i anksioznosti.
Bundevino seme takođe sadrži i cink.zvor mineralnog cinka. Zna se da nedostatak cinka može negativno uticati na raspoloženje. Cink je neophodan za razvoj mozga. Cink se skladišti u regionima mozga koji su zaduženi za emocije.
Antistres poslastica: tamna čokolada
Tamna čokolada (70% kakaoa ili više) smanjuje stres, ona je bogat izvor polifenola, posebno flavonoida. Istraživanje iz 2014. pokazalo je da je 40 g tamne čokolade pomoglo smanjenju stresa kod studenata.
Čokolada ima visok sadržaj triptofana, koji telo koristi da bi se pretvorilo u neurotransmitere koji poboljšavaju raspoloženje, poput serotonina u mozgu.
Tamna čokolada je takođe dobar izvor magnezijuma. Jedenje dijeta sa dovoljno magnezijuma ili uzimanje dodataka može umanjiti simptome depresije.
Začin je zakon: kurkuma
Kurkuma je začin koji sadrži aktivnu supstancu kurkumin. Kurkumin može pomoći smanjenju anksioznosti smanjenjem upale i oksidativnog stresa koji su često povećani kod anksioznih i depresivnih osoba. Istraživanje iz 2015. pokazalo je da kurkumin smanjuje anksioznost kod gojaznih osoba.
Kurkuma se lako dodaje u obroke. Ima blag ukus, pa se odlično slaže sa raznim jelima i smutijima.
Čajevi za opuštanje: kamilica i zeleni čaj
Čaj od kamilice se često koristi kao biljni lek zbog svojih protivupalnih, antibakterijskih, antioksidativnih i relaksantnih svojstava.
Neki veruju da ova svojstva potiču od flavonoida prisutnih u kamilici. Nedavno istraživanje otkrilo je da kamilica smanjuje simptome anksioznosti.
Zeleni čaj sadrži aminokiselinu teanin. Theanin ima smirujuće dejstvo i može povećati proizvodnju serotonina i dopamina. Zeleni čaj je lako dodati svakodnevnoj ishrani. Pogodna je zamena za bezalkoholna pića, kafu i alkoholna pića.
Fermentisani proizvodi: jogurt i kefir
Jogurt sadrži zdrave bakterije, laktobacile i bifidobakterije. Sve je više dokaza da ove bakterije i fermentirani proizvodi imaju pozitivne efekte na zdravlje mozga.
Jogurt, kefir i drugi mlečni proizvodi mogu da deluju i protivupalno. Neka istraživanja ukazuju da hronična upala može delom biti odgovorna za anksioznost, stres i depresiju.