Omega-6 ( Ω-6, ω−6) masne kiseline dolaze u nekoliko različitih oblika. Najznačajnije su linoleinska kiselina (LA), gama-linolna kiselina (GLA) i arahidonska kiselina (AA).
Linoleinska kiselina je esencijalna omega 6 masna kiselina. Nju ljudi ne mogu da sintetišu, a rasprostranjena je u mnogim biljnim uljima. Ostale dve se mogu u organizmu sintetisati iz linoleinske kiseline.
Omega 6 masne kiseline su bitne za regulaciju metabolizma, održavanje zdravlja kostiju, a pozitivno utiču i na zdravlje kose i kože.
Negativni efekti
Neka medicinska istraživanja idu do toga da preterani unos pojedinih ω−6 masnih kiselina u odnosu na ω−3 povećavaju verovatnoću za neke bolesti.
Ishrana modernog čoveka u pogledu unosa omega6 prema omega 3 masnim kiselinama ide ka odnosu 10:1 ili čak troduplo više, dok je poželjno da je 4:1 a idealno 1:1.
Što je veći pomenuti odnos ω−6 : ω−3 veći je i rizik od oboljevanja od kardiovaskularnih bolesti.
Izvori omega 6 masnih kiselina
Biljno ulje sa najvećim sadržajem gama-linolne kiselina je ulje cveta noćurka, dok su osnovna prehrambena ulja (suncokretovo, sojino, repičino i palmino) najzastupljeniji izvori linoleinske kiseline. Pored ulja, izvori ω−6 masnih kiselina su i:
- meso,
- jezgrasti (orašasti) plodovi,
- jaja,
- avokado,
- žitarice,
- hleb od integralnog brašna.
Preporučeni unos
Prema nekim opštim preporukama optimalan unos linoleinske omega-6 masne kiseline je za odraslu osobu 2-5 % dnevnog unosa energije, maksimum 10 %. Za decu je dovoljno duplo manje nego za odrasle osobe.
Savremena ishrana najblaže rečeno obiluje upotrebom biljnih ulja pa se tako unosi znatno više od preporučenih količina.
Da biste držali odnos ω−6 : ω−3 pod kontrolom, preporuka je da povećate unos omega 3 masnih kiselina.