Zašto ne volimo neke namirnice?

U Srbiji se često prilikom izbora neke namirnice vodimo različitim kriterijumima. Jedan od osnovnih je koliko rada moramo uložiti da bi određenu namirnicu pripremili za konzumiranje. Drugi kriterijum može biti cena, treći ukus, četvrti tekstura, itd.

Foto: Pexels

U vreme izbojanja covid-19 epidemije, kao i uvedenog policijskog časa bitan faktor je i raspoloživost određenih namirnica, jer ne možete uvek naći sve iako to možda i želite. Sa druge strane, kad narod obrsti ono što voli, ostaju one nepopularne namirnice.

Kada su deca u pitanju, tu se lista namirnica koje nisu poželjne znatno uvećava jer deca ne moraju imati neki posebni razlog zašto nešto izbegavaju. Jednostavno, ne vole nešto i tačka.

Zbog toga je od velike važnosti da edukujemo svoju decu da ne budu izbirači i da probaju sve što je nutritivno zdravo, a one gluposti iz kesice mogu i da zaobiđu.

Zdrave namirnice koje izbegavamo

Dug je put od ljuštenja nara do slasnog ploda… Foto: Pexels

Nar i kivi

Uzmimo nar za primer. Puno ljudi ga izbegava iako je veoma zdrava sezonska namirnica, koja je upravo na policama naših prodavnica. Nar se teško guli, a kada zrna prsnu, ostavljaju tragove na odeći. Neki ne vole osećaj što ima tvrd centralni deo i lako zapada za zube. Sto ljudi sto ćudi, neke namirnice će uvek imati stigmu komplikovanosti.

Što se tiči kivija, situacija je tu nešto bolja, ali za razliku od na primer jagoda kojima je po ukusu i nutritivnim osobinama najsličniji,  zahteva korišćenje oštrog noža da bi se propisno ogulio. Tekstura kore je neprivlačna za držanje u ruci. Kivi brzo propada, baš kao i jagode, pa ga je poželjno što pre pojesti, kada ima i najviše nutritivnih svojstava.

Foto: Pexels

Avokado i mango

Avokado ljudi uglavnom ne kupuju iz 3 razloga: neznanje, skupoća i masnoća. Ne znaju kada je tačno zreo, jer ne raste u Šumadiji, Mačvi, Pomoravlju ili Sremu, ali znaju da je skuplji od jabuka i krušaka i da je masan. Plus ima ogromnu košticu u sredini, pa jel stvarno vredi truda i novca ono malo što preostane okolo? Ko onda voli avokado? Malobrojni.

Mango je sa druge strane cenjeniji od avokada i vrlo lako se može naći u radnjama. Ima intenzivnu voćnu aromu, ali ga od veće popularnosti odvaja velika pljosnata koštica koju ne možete da promašite nožem kada seckate ovo tropsko voće. Druga stvar, mango nije baš cenovno uporediv sa drugim voćem, pa komad obično košta 100 dinara.

Đumbir i ostalo

Đumbir je iako veoma zdrav i poželjan u ovo vreme korone za jačanje imuniteta, malo korišćen u odnosu na recimo kineze, koji ga svakodnevno koriste. Ima veoma opor, ljut, intezivan ukus, dakle nespojiv sa bilo kojim uživanjem, izbegava se u širokom luku. Samo oni koji đumbir istinski cene, vole taj ukus i rado mu se iznova vraćaju.

Tofu – sir od soje, cene uglavnom vegani. Za razliku od drugih kobajagi sireva, tofu morate termički obraditi da bi ga konzumirali. Ono što ne upotrebite sad, morate iskoristiti u roku od par dana. To je osnovna stvar što se potrošači više opredeljuju za one proizvode koji se ne moraju termički obrađivati.

Čega se još snebivamo

Neke namirnice poput artičoka, marakuje, kumkvata, limete… su većini na listi za ignorisanje, koja je predugačka. Tu ima svega onoga što nam je nepoznato, egzotično i što jednostavno nemamo želje da probamo. Nije važno, proći će i korona, baš kao što je iznenada i došla, pa ćete imati prilike da neke namirnice uvedete u ishranu.

Budite mi zdravi, ostanite kod kuće i ogulite već jednom taj nar koji vam stoji u činiji na stolu!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.