Kumkvat je voće koje mi je ulepšalo ovo toplo nedeljno februarsko jutro, pa sam morala da saznam sve o njemu. Verovala sam da se, što se tiče ponude citrusa u našoj zemlji, već sve zna, ali kao što vidite, nisam bila u pravu. I to na moju sreću. Kumkvat je citrusno voće veličine malo veće masline ili čeri paradajza, a neopisivo liči na minijaturnu pomorandžu, blago ovalnog oblika. Prema činjenici da se ne guli, već ceo jede, kumkvat više liči na paradajzić nego na citruse.
Obično se naziva japanska pomorandža (zlatna pomorandža), pa je sasvim očigledno odakle potiče. Najviše se proizvodi u Kini, Japanu, Koreji, Indiji, Filipinima, dakle jugoistočnoj Aziji. Ovo voće su Evropljani prvi put videli pre nekih vek ipo. Tek pre 100 godina kumkvat je botanički klasifikovan i zajedničko je ime za nekoliko sličnih vrsta.
Nutritivna vrednost kumkvata je 71 kcal / 100g. Ovo citrusno voće sadrži vitamine A, B kompleks, C i E, a od minerala tu su zastupljeni kalcijum, gvožđe, magnezijum, fosfor, natrijum i cink.
U Evropi se kumkvat takođe uzgaja, mahom na Krfu i drugim delovima Grčke. Voli toplu klimu, leta 25-38°C, a izdržava i mrazeve do -10 °C. Naravno, što su topliji predeli, rod je veći.
Ako pričamo o ovalnom kumkvatu, ovo voće ima slatko kiseo ukus poput nekog miksa limuna, mandarine i pomorandže. Kumkvat ima neobično osvežavajući ukus. Njegovo malo drvo-žbun se na istoku gaji i kao sobna biljka tj. bonsai, a plod daje oko lunarne/kineske nove godine. Ako ste pomislili da je ovo idealno voće za saksiju u vašoj sobi ili terasi, ipak, jedan savet: kumkvat se ne može dobro razmnožavati iz semenki, već se to čini kalemljenjem na stablo drugog citrusnog voća.
Upotreba ovog voća je raznovrsna: od garnirunga kod koktela, do integralnog sastojka voćnih salata i dodatka čajevima. Ja ga preporučujem svežeg, umesto poslastice, kada želite da se osvežite. Sada ga možete naći na pijacama i hipermarketima (cena oko 500 din/kg), pa za početak – probajte ga.