U poslednje vreme očigledna je pojava da je prerađena, nezdrava hrana ili kako to u žargonu kažemo “džank fud” jedan od osnovnih faktora koji dovode do gojaznosti naročito kod dece. Dobro, rećićete, znamo priču kako su čips, keksići, hamburgerčić ili neko osvežavajuće piće loši, ali kad je tako ukusno kako da im odolimo?
U ovom pitanju leži i tužna činjenica da zadovoljenje čula ukusa stavljamo ispred nutritivne vrednosti hrane. Na ovo računa cela industrija hrane i u omiljene nam poslastice, grickalice i ostalu džank hranu stavljaju neodoljive arome, a tekstura, oblik i celokupan osećaj konzumiranja te hrane mora da bude takođe prijatan i za oko i dodir. Mozak pamti i zavoli ono što se dopadne nepcu. I tako nastaje želja. Za razliku od želje za, recimo, brokolijem sa piletinom i integralnim pirinčem.
Ukus i razigravanje čula
Kada uzmete jedan proizvod iz pomenute grupe, recimo čips sa ukusom sira i pročitate na poleđini kese deklaraciju proizvoda, shvatićete da nije dovoljno da imate kao sastojke krompir, biljno ulje, so i sir, već je spisak znatno duži. O čemu se radi? Proizvođač želi da vam razigra čula da osetite bogat i harmoničan ukus proizvoda tako da ponovo poželite da posegnete za njim. Jasno vam je da takav prozvod nema nikakvu nutritivnu vrednost, a ima brdo kalorija i hemije. Tehnolozi su sve spretniji da nam daju sve više i više aroma i drže nas zarobljenicima sopstvenog čula ukusa. Nažalost, sa posledicama.
Tipičan primer su gazirana bezalkoholna pića bez šećera (sa zaslađivačima) koja menjaju metabolički odgovor organizma na pravi šećer i tako pospešuju pojavu gojaznosti i dijabetesa. Tako, telo se sve teže dâ prevariti kako dobijate sladak ukus bez kalorija i šalje signale mozgu da nastavite sa jelom (ili pićem), jer još nije zadovoljena želja za slatkim.
Nemojte misliti da su tehnolozi svoj posao obavili samo na džank hrani. Ne, to je samo početak, SVA industrijska hrana je “njihovo maslo”. Oni kroz istraživanja nađu savršenu mešavinu soli, sećera, i ko zna kojih još aditiva kako bi stimulisali osećaj za nagrađivanje u mozgu.
Pored svega navedenog, potrebno je da shvatimo da često emotivno postupamo kada biramo džank hranu. Takva hrana je svojevrsna “navlaka” što u jednom novijem video klipu (reklami) za jedan domaći čips otvoreno i kažu.
Navlaka tj. zavisnost
Sigurno ste čuli da rafinisani šećer stvara veću zavisnost od kokaina, ali sam šećer nije jedini krivac za eksploziju zavisnosti od džank fuda. Slično važi i za čuveni MSG, mononatrijum glutaminat E-621 (poznat i kao ukusni otrov) koji se stavlja u sve i svašta. Istraživači su došli do zaključka da ljudi vole nezdravu hranu, na primer čips, zbog kombinacije više fakora:
- čips sadrži so, natrijum glutaminat i ostale začine koji utiču na pojačano stvaranje pljuvačke;
- arome koje se dodaju čipsu pospešavaju zadovoljstvo i povećavaju zavisnost od proizvoda;
- čips je hrskav i kada ga žvaćete on se prosto topi u ustima što takođe stvara zadovoljstvo;
- čips je visoko kaloričan;
- čips je zgodan za poneti i možete ga jesti bilo kad i bilo gde.
Pored “navlake” u vidu savršenih aroma, proizvođači džank hrane osmišljaju i razvijaju senzorne karakteristike proizvoda koje će izazvati prijatan osećaj dok recimo jedete kranč čokoladicu koja je u sredini bogata nekim kremom i recimo lešnicima i karamelom. Primer namirnica koje podstiču lučenje pljuvačke su maslac, čokolada, sladoled.
Kada pojedete neki industrijski proizvod koje se brzo topi u ustima, recimo onu malopređašnju čokoladicu, vaše mozak je prevaren da pomisli da niste dovoljno jeli iako ste “smazali kalorijsku bombu” i … hoće još.
Vaše nepce se, verovali ili ne, može zasititi određenog ukusa, ako je toliko intenzivan i traje duže vreme. Ovo, naravno, znaju i proizvođači industrijske hrane i kompleksnim ukusima i odmerenim pakovanjima uspešno zaobilaze ovu prepreku.
Kao i u bilo kojem drugom programu za odvikavanje, što manje jedete ovakve hrene manje ćete je želeti. Pojačavanje unosa nutritivno vredne hrane je ključni faktor u oslobađanju od zavisnosti. Ako vaše telo dobija sve što mu je potrebno ono će vašem mozgu poslati signale da je dosta hrane upravo onda kada je zadovoljena potreba za kalorijama i nutrijentima.
Odvikavanje – korak 1: Uobročavanje
Postoje načini da se izborite sa željom za džank hranom. Kada smanjite želju, manje ćete takve hrane i jesti, što svakako vodi poboljšavanju vašeg zdravstvenog stanja. Jedna od efikasnijih strategija u ovoj borbi je uzdržavanje od takve ili bilo kakve druge hrane između obroka uz izmenu režima ishrane kako bi se vaš metabolizam resetovao i vratio u početno stanje.
Kada naviknete da jedete između obroka, gubite osećaj za osećaj sitosti (odnosno gladi), pa u oboku koji sledi nakon onog nepotrebnog (džank fud) lako možete da preterate. Pravilno raspoređeni nutritivno vredni i kalorijski adekvatni obroci svakog dana u isto vreme doprinose manjoj želji za džank hranom.
Neki autori propagiraju i vremenski ograničen post (recimo jedete hranu u prozoru od 6 ili 8 sati dnevno), ali ova metoda ima znatne nedostatke, pa je ne proporučujem naročito ne osobama koje su preddijabetesu ili imaju dijabetes. Osnovna mana ove metode je u značajnom variranju količine šećera u krvi tokom dana, što nikako ne pogoduje fizički aktivnim osobama, kao ni osobama sa hipertenzijom, dijabetesom ili predispozicijom na njega.
Odvikavanje – korak 2: Zamena hrane – neobrađena umesto industrijske
Kada odlučite da džank hranu zamenite sa domaćom, nutritivno vrednom hranom, napravili ste sledeći korak ka odvikavanju. Potrebno je izbaciti namirnice koje sadrže rafinisane šećere, dakle i fruktozu, razne aditive poput konzervansa, veštačkih boja, emulgatora, glutaminata i ostalih otrova. Bazirajte se na prirodnoj hrani, pripremljenoj dinstanjem, kuvanjem, suvim pečenjem ili u svežem stanju (u zavisnosti od namirnice), dok pohovano i prženo (pa i u dubokom ulju) izbacite.
Zamena ide u pravcu da organizam počne da koristi zdrave namirnice umesto džank fuda i promeni način na koji koristi date kalorije. Umesto rafinisanih namirnica, u prvom redu šećera, koristite prirodne, nerafinisane – voće, povrće, jezgraste plodove, semenčice, kao i integralne žitarice. Umesto famoznog čipsa punog zasićenih masnoća, probajte lešnike ili bademe – kalorijski su sasvim bliski, ali sa nezasićenim masnoćama, dok im ni ukus nije lošiji od njega.
Umesto hot doga, hamburgera i čizburgera birajte ribu, junetinu, piletinu, ćuretinu pripremljene u vašoj kuhinji bez (preterane) upotrebe pojačivača ukusa. Umesto kečapa i majoneza probajte čeri paradajz i pavlaku sa 12% mm. Iako mislite da je teško, upravo je suprotno, čovek se lako navikne na bolju ishranu, jer se i oseća bolje. Ima više elana i pozitivne energije, a manje tegoba i stresa.
Odvikavanje – korak 3: Verujte u svoj uspeh!
Ako vas more crne misli i osećaji da nećete uspeti u toku prva dva koraka u odvikavanju, biće vam veoma teško da se “skinete” sa džank hrane. Počnite da verujete u sebe jer verovatno ne znate koliko mnogo vaše mentalno stanje pomaže u odvikavanju. Odbacite svu džank hranu koju imate u kući, sve grickalice, tako ćete smanjiti iskušenja.
Okružite se pozitivnim ljudima, stvarima i događajima. Eliminišite stres, nađite hobi. Ne zavlačite se u četiri zida jer to nije rešenje.