Dijabetes ili šećerna bolest se javlja kada ćelije pankreasa (gušterača) ne uspevaju da luče dovoljno insulina-hormona koji reguliše nivo šećera u krvi. Usled nedovoljnog lučenja insulina ili njegove nedelotvornosti dolazi do poremećaja metabolizma ugljenih hidrata, masti i belančevina sa povećenjem nivoa šećera u krvi hiperglikemije na gotovo svim organima.
Postoji čitav niz važnih faktora u nastanku ove ozbiljne bolesti, čija je uloga u manjoj ili većoj meri rasvetljena i na njih treba ukazati. To su: nasleđe, virusi, ishrana i gojaznost, hormoni, bolesti i stres.
Ljudi koji imaju šećernu bolest moraju biti edukovani (obučeni) o problemu svog zdravlja. Zbog toga je njihova obaveza i potreba da što više saznaju o svojoj bolesti.
Postoje dva tipa šećerne bolesti:
- I tip – insulin zavisan– javlja se kod mladih ljudi, obično je nasledna i obično joj predhodi neka infekcija.
- II tip- insulin nezavisan-javlja se u starijim godinama, na pojavu deluje, osim naslednog faktora, i negativno ponašanje i navike ( loša ishrana, nedovoljna fizička aktivnost, psihičko opterećenje).
Prvi simptomi
Početak bolesti je često dramatičan uz izraženu žeđ, obilno mokrenje, gutak težine, gubitak tečnosti – dehidracija, visok šećer u krvi, šećer i aceton u mokraći. Ponekad, sad sve ređe zbog teških metaboličkih i elektronskih poremećaja dolazi do gubitka svesti.
Pored najčešćih simptoma sreću se i drugi npr. promene na koži, sluznicama, poremećaji vida, smetnje u nogama. Rani znak bolesti mogu biti i promene na koži, gnojni desni, bakterijska i gljivična zapaljenja polnih organa sa vrlo izraženim svrabom.
HIPOGLIKEMIJA ili premalo šećera u krvi….
Tada mozak pati jer je šećer njegova osnovna hranljiva materija. Zato telo reaguje sledećim simptomima: preznojavanje, naježenost, drhtavica, muka, povraćanje, snažna glad, vrtoglavica, smanjena koncentracija, zbunjenost, poremecaj vida, poremećaj govora, lupanje srca, agresivnost, gubitak svesti.
Hipoglikemiju uzrokuje:
- prereskakanje obroka;
- unošenje premalo hrane;
- veća fizička aktivnost od uobičajne;
- prevelika doza insulina ili tableta;
- uzimanje alkohola;
Hipoglikemija se može javiti i kod šećeraša koji ne uzimaju lekove i kod onih koji se leče tabletama se češće i jače javljaju kod osoba koje primaju insulin.
Glikemijski indeks namirnica
Glikemijski indeks namirnica pokazuje u kojoj meri namirnica kada se pojede podiže vrednost šećera u krvi. Prema glikemijskom indeksu namirnice se dele u tri grupe:
- I grupa: Namirnice sa niskim glikemijskim indeksom do 45;
- II grupa: Namirnice sa umerenim glikemijskim indeksom od 45 do 60;
- III grupa: Namirnice sa visokim glikemijskim indeksom preko 60;
Dijabetičar u ishrani treba da koristi namirnice sa niskim i umerenim glikemijskim indeksom!
Žitarice:
|
ječam |
22 |
ovas |
26 |
kukur.braš. |
71 |
|
heljda |
55 |
pšenica |
41 |
pšenič.griz |
66 |
|
kukuruz |
56 |
proso |
75 |
čips, |
87 |
|
pir. glazir. |
59 |
mekinje |
44 |
kačam.žuti |
40 |
|
pir.neglazi. |
98 |
crni hleb |
51 |
kačam.beli |
72 |
|
pahuljice: |
beli hleb |
72 |
makaroni |
46 |
|
|
ovsene |
53 |
raž.integ. |
52 |
špagete |
44 |
|
zobene |
88 |
pite |
57 |
prepeč.hleb |
72 |
|
pšenične |
74 |
perece |
84 |
||
|
pirinčane |
90 |
krofne |
78 |
PREPORUKE: jedite mlad kuvani kukuruz, kuvanu pšenicu, ovsene pahuljice, mekinje sa jogurtom za bolje pražnjenje creva!
Voće:
|
trešnje |
22 |
višnja |
22 |
|
grejpfrut |
25 |
šljiva |
32 |
|
jabuka |
32 |
kruška |
36 |
|
jagoda |
38 |
pomorandža |
43 |
|
ananas |
66 |
dinja |
64 |
|
kivi |
52 |
suvo groždje |
65 |
|
kajsija |
57 |
lubenica |
72 |
|
banana |
62 |
PREPORUKA: jedite voće u preporučenim količinama ( do 500 g u 3-4 pokušaja): Birajte zdrave, ne tretirane hemijskim supstancama.
Žvaćite, ne gnječite, ne miksirajte, jedite sa korim!
Povrće:
|
kikiriki |
14 |
soja |
18 |
|
pasulj tetovac |
27 |
sočivo |
27 |
|
sušeni grašak |
23 |
leblebije |
33 |
|
mladi grašak |
32 |
paškanat |
101 |
|
šareni pasulj |
42 |
prebranac |
43 |
|
bareni krompir |
36 |
cvekla |
66 |
|
konzer.grasak |
47 |
šargarepa |
73 |
|
smrz. grašak |
39 |
instant pire |
71 |
|
krompir pire |
58 |
PREPORUKA: mahune imaju veliki kalorijski indeks, mali glikemijski indeks, bogate su dijetetskim vlaknima. Ovo su korisne namirnice i treba ih jesti jednom nedeljno!
Mleko i proizvodi:
|
jogurt od obranog mleka |
14 |
obrano mleko |
28 |
|
jogurt od punomasnog mleka |
34 |
punomasno mleko |
38 |
|
sladoled od obranog mleka |
50 |
sladoled od punomasnog mleka |
64 |
PREPORUKA: Koristite obrano mleko i proizvode od obranog mleka!
Kombinacija namirnica
Kombinujte hranu sa malim glikemijskim indeksom sa onom koja ima veći glikemijski indeks:
- DOBAR PRIMER: ovsene pahuljice i jogurt od obranog mleka
- LOŠ PRIMER: punomasno mleko i krofne!
Glikemijski indeks ne zavisi samo od vrste šećera u namirnicama nego i od količine dijetnih vlakana i obroku i načinu spremanja.
PRIMER: krompir – Jedite najpre bareni ili pečeni u ljusci sa povrćem koje ima dosta dijetnih vlakana (kupus, kelj, zelena salata, blitva ) i nećete imati velike skokove šećera u krvi posle obroka.
U početku sastavljanja vašeg jelovnika ovo će vam se činiti teško, ali ćete se vremenom izveštiti u biranju i kombinovanju namirnica. Bićete iznenađeni uspehom koji će vam doneti ovakav način kombinovanja hrane!
Osnovni princip kod ishrane dijabetičara jeste taj da ne smeju da budu gladni, ali ne smeju ni da se prejedaju. Treba da imaju pet obroka na dan, pogotovo dijabetičari koji su na insulinskoj terapiji, po potrebi i šesti obrok, pre spavanja. Manji broj obroka u toku dana vodi nestabilnim vrednostima šećera koji variraju!
Primer jelovnika za jedan dan
Doručak: bareno jaje, krem sir 80 g, sveža paprika 80g, crni hleb 60 g, kiselo mleko 200g.
Užina I: sezonsko sveže voće (breskva, jabuka, nektarina) 150-200 g.
Ručak: juneća/pileća supa sa povrćem 200ml, dinstana boranija 200g, dinstana juneća šnicla 120g, crni hleb 30g, mešana salata: kupus (100g) + šargarepa (50g).
Užina II: jogurt 200ml, tanko parče crnog hleba (30g)
Večera: bareni karfiol 200g, pečena piletina belo meso 180g, paradajz 1kom, crni hleb 30 g, čaj po želji 200ml nezaslađen.
Fizička aktivnost
Svakodnevna fizička aktivnost je sastavni deo lečenja šećerne bolesti. O vrsti, trajanju, intezitetu i učestalosti fizičke aktivnosti treba da odluči lekar koji vodi brigu o zdravlju pacijenta.
Postojanje bolesti krvnih sudova, perifernih nerava, bubrega i očnog dna, mogu znatno da ograniče izbor, trajanje, intezitet i učestalost fizičke aktivnosti. Koristi od fizičke aktivnosti su mnogobrojne:
- smanjenje telesne težine i održavanje poželjne težine;
- smanjenje otpornosti tkiva na dejstvo insulina ( insulin je efikasniji u svom dejstvu );
- poboljšanje trenutnog nivoa šećera u krvi;
- poboljšanje nivoa zaštitnog holesterola HDL;
- poboljšanje ostalih masnoća u krvi;
- smanjenje krvog pritiska;
- smanjenje rizika od stvaranja ugrušaka krvi u krvnim sudovima;
- ublažavanje stresa;
- pomoć u odvikavanju od pušenja;
Svakodnevna fizička aktivnost praktikuje se stalno!
Podsetnik:
- Uvek imajte na umu da je svaki čovek priča za sebe;
- Isplanirajte svoje obroke;
- Napravite pauzu od najmanje dva sata izmedju obroka i užine;
- Jedite otprilike iste količine hrane svaki dan;
- Isplanirajte da užinate uveče pre spavanja;
- Izracunajte svoje šećerne jedinice za svaki dan;
- Budite umereni sa kafom, alkoholom, i naročito cigaretama;
- Uvek dobro proučite etiketu na proizvodu koji kupujete;
- Stalno obnajvljajte svoje znanje i učite nove stvari;
- Ne ustručavajte se da pitate za savet svog lekara, dijetetičara, upućenog prijatelja ili da nešto pročitate;
- Pravilna ishrana je osnova lečenja i sprovodi se doživotno;
- Osnovu hrane čine namirnice biljnog porekla, narocito integralne žitarice, mahunarke, sirovo povrće u obliku salata i voće;
- Upotrebu mesa prema jelovniku potrebno je svesti na posna mesa i posnu ribu;
- Mleko i mlečni proizvodi treba da budu obrani;
- Izbegavajte masnu hranu;
- Neophodno je smanjiti potrošnju soli, a posebno alkohola
- Pre intezivnije fizičke aktivnosti uzeti dodatnu užinu, zavisno od trajanja i njene jačine.
- Uvek pri ruci imajte par kockica šećera;
- Redovno vežbajte, rekreirajte se;
- Nabavite samomerač i uzmite zdravlje i bolest u svoje ruke.