Težina osobe može varirati na prelazu iz leta u jesen, a nekoliko faktora može doprineti ovoj promeni:
- Promene u ishrani: Tokom jeseni, mnogi često biraju kaloričniju hranu jer dolazi hladnije vreme, što može uticati na povećanje težine. Takođe, sezonski obroci bogati ugljenim hidratima (poput krompira, bundeve i peciva) postaju češći.
- Smanjena fizička aktivnost: Kako temperature opadaju i dani postaju kraći, ljudi su često manje fizički aktivni nego tokom leta, što može smanjiti sagorevanje kalorija.
- Sezonske promene raspoloženja: Jesenja melanholija ili sezonski afektivni poremećaj (SAD) može izazvati promene u apetitu, naročito povećan unos ugljenih hidrata, što može dovesti do dobijanja na težini.
- Metaboličke promene: Neke osobe imaju tendenciju da skladište više masnoća kako bi se prilagodile hladnijem vremenu. Ovo je prirodna fiziološka reakcija koja može uzrokovati manju varijaciju u težini.
- Zadržavanje vode: Sezonske promene mogu uticati i na zadržavanje tečnosti u organizmu, što privremeno može povećati telesnu težinu.
Sve ove promene su obično male, ali mogu dovesti do primetne razlike u težini kod određenih osoba. Jesen je stigla, a i neke nove namirnice. Drugačija ishrana može biti ključni faktor u smanjenju velikih fluktuacija u težini, ali je važno kombinovati različite strategije kako bi se postigla stabilnost. Evo nekoliko načina da se smanji dobijanje na težini:
1. Uravnotežena ishrana
- Planiranje obroka: Održavanje doslednog rasporeda obroka sa uravnoteženim unosom proteina, masti i ugljenih hidrata može pomoći u kontroli apetita i sprečavanju prejedanja.
- Kontrola porcija: Obratiti pažnju na veličinu porcija može pomoći u sprečavanju unosa viška kalorija, naročito tokom jeseni kada je kaloričnija hrana popularnija.
- Hrana bogata vlaknima: Unos voća, povrća, integralnih žitarica i mahunarki u ishranu pomaže u održavanju osećaja sitosti i smanjuje prejedanje.
- Izbegavanje prerađene hrane: Prerađena hrana često sadrži visok nivo šećera i nezdravih masti, što može izazvati nagle promene u težini.
2. Redovna fizička aktivnost
- Kardio i vežbe snage: Redovno vežbanje pomaže u održavanju metabolizma i trošenju kalorija. Takođe pomaže u regulaciji apetita.
- Prilagođavanje sezoni: Kako se vreme menja, važno je prilagoditi fizičku aktivnost. Uvođenje vežbi u zatvorenom prostoru, poput joge ili treninga kod kuće, može pomoći da ostanete aktivni čak i tokom hladnijih meseci.
3. Praćenje unosa kalorija i hidriranost
- Praćenje unosa kalorija: Korišćenje aplikacija za praćenje ishrane može pomoći da imate uvid u količinu i vrstu hrane koju jedete, čime ćete lakše izbegavati prejedanje.
- Održavanje hidratacije: Ponekad osećaj gladi može biti posledica dehidratacije. Unos dovoljne količine vode tokom dana pomaže u regulaciji metabolizma.
4. Stabilan nivo stresa i kvalitetan san
- Upravljanje stresom: Stres može izazvati emocionalno jedenje i zadržavanje tečnosti. Tehnike relaksacije, meditacija ili lagana fizička aktivnost mogu pomoći u smanjenju stresa.
- Dobar san: Nedostatak sna može poremetiti hormone koji regulišu glad i sitost (leptin i grelin), što može povećati apetit i dovesti do prejedanja.
5. Postepene promene
- Izbegavanje drastičnih dijeta ili restriktivnih programa koji mogu dovesti do jo-jo efekta. Postepene promene u načinu života imaju dugoročno održiviji efekat.
Dakle, pravilna i uravnotežena ishrana je svakako jedan od ključnih načina da se smanje dobijanje na težini, ali kombinacija sa redovnom fizičkom aktivnošću, mera smanjenja stresa i praktikovanje dobrih životnih navika može dati najbolje rezultate.
Ništa vas ne košta da pokušate i uđete u jesen spremni. Možda samo malo više koncentracije i volje. I naravno, očekujte da sami sebe pozitivno iznenadite.