U prirodi gotovo sve stvari se nalaze u paru: lonac i poklopac, jin i jang, levo i desno, toplo i hladno, pismo i glava… primera ima bezbroj. Ako posmatramo iz ugla mršavljenja, ovaj dualizam je – dijeta i fizička aktivnost. Najbolji rezultat se upravo postiže kada se uz dijetu „pokrenete“ i fizički. Naravno, niko od vas ne traži da se prijavite za neki sport, ali dobro je da razmislite i pronađete upravo onu aktivnost koja vam godi i koju možete obavljati bez komplikacija. Hodanje je jedna od njih, pa ako još niste odlučili, počnite odatle.
Bilo kako bilo, svi mi šetamo, manje ili više i prilikom te aktivnosti trošimo kalorije. Da li je šetnja dobra kardiovaskularna aktivnost zavisi od par faktora: inteziteta (jačine/brzine), učestalosti i trajanja. Ako se radi o brzom hodu, potrošićemo više kalorija, a usput smanjićemo nivo lošeg holesterola i triglicerida, krvni pritisak i rizike od mnogih bolesti, u prvom redu dijabetesa.
Brzo hodanje može biti i kardiotrening, ukoliko čini vaša pluća, srce i krvotok jačima i izdržljivijima. Naravno, potrebno je uložiti napor da bi se ovo postiglo, jer tada osećate da vam je srčani puls dosta brži nego pril laganoj šetnji. Brzi hod troši znatno više kalorija nego lagana šetnja, a tačne vrednosti prema brzini i težini osobe možete u tabeli pronaći ovde. Osobe koje praktikuju brzo hodanje pored uticaja na mršavljenje smanjuju rizik od bolesti srca i krvnih sudova, šloga i kancera debelog creva.
Osobe koje nemaju problem sa kilažom, već jednostavno žele da smanje rizike po zdravlje, treba da brzo hodaju ili imaju neku drugu srednje jaku fizičku aktivnost između dva i po sata i pet sati nedeljno. Ta cifra se za gojazne osobe treba povećati prema svakoj osobi pojedinačno.
Lagano hodanje odnosno šetnja u sporijem tempu nije kardio trening, ali je svakako bolja od sedenja na kauču. Kada šetate do prodavnice ili hipermarketa i gurate kolica, to se ne može nazvati intenzivnim treningom i tako rizike od pomenutih bolesti ipak ne umanjujete. Spora šetnja troši znatno manje kalorija i to joj je uglavnom osnovna karakteristika. Srce i pluća nisu pod nekim većim opterećenjem, kao ni mišići nogu, a ovako se ne možete pošteno ni oznojiti.
Preporuka koju često dajem pacijentima je da šetaju što više i po mogućnosti da to bude brzi hod oko 45 minuta dnevno. Naravno, hodanje ne mora biti kontinuitetu i stalno istim intezitetom, može i iz više puta, brže ili sporije. Ako vas mrzi da sami pogledate u tabeli, osoba koja na primer ima 70 kg i brzo hoda sat vremena (brzinom 8 km/h) potrošiće 563 kcal. Pri laganoj šetnji (brzinom 3,6km/h) ista osoba će za sad vremena potrošiti samo 176 kcal. Penjanje stepenicama iziskuje još veći napor, pa ista osoba potroši za sat vremena 633 kcal. Zaboravite lagodnosti, lift i prevoz i pre svega radi svoga zdravlja, bilo da to radite sporo ili brzo – hodajte, hodajte, hodajte!