Beta glukani su dugi lanci međusobno povezanih molekula prostih šećera (glukoze). Ovi lanci su vezani beta glikozidnom vezom. Nalaze se u ćelijskim zidovima ovsa, ječma, kvasca, algi. Najčešće se pod tim terminom koriste kao suplementi za jačanje imuniteta i probave a s obzirom da se mogu naći i u namirnicama, mogu se unositi i putem hrane.
Po načinu vezivanja postoje dva glavna tipa beta glukana:
- beta glukani iz žitarica (1,3/1,4 beta-glukani). Ovaj tip glukana je dobar za regulaciju probave. S obzirom da je nerastvorljiv u vodi, smanjuje se apsorpcija šećera, povećava osetljivost za insulin i naravno povećava viskozitet u crevima. Osećate se sito, ispunjeno, bez naglog povećanja nivoa šećera u krvi, uz olakšano pražnjenje creva. Beta glukani smanjuju holesterol u krvi sprečavanjem apsorpcije holesterola iz hrane u želucu i crevima. Sad znate zašto su dobre ovsene kaše i ovsene pahuljice.
- beta glukani iz kvasca i gljiva (1,3/1,6 beta-glukani) za razliku od prethodnog, deluju prvenstveno kao imunomodulatori. Ovaj tip glukana osnažuje odgovor imunog sistema u odbrani od raznih infekcija prouzrokovanih virusima i bakterijama. U toku zimskih meseci kada su respiratorne infekcije najčešće, preporučljivo je uzimati suplemente na bazi betaglukana ovog tipa. I u vreme kovid-19 pandemije dobro ga je uzimati.
Pored toga, beta glukani se takođe koriste i kod bolesti srca i visokog holesterola. Takođe se koriste za mnoga druga stanja, ali nema dobrih naučnih dokaza koji podržavaju mnoge od tih upotreba.
U ishrani se beta glukani pored ostalog koriste i kao dodatak u proizvodima kao što su prelivi za salate, smrznuti deserti, pavlaka i namazi od sira.
Beta glukani i kardiovaskularne bolesti
Beta glukani su pokazali efikasni u prevenciji kardiovaskularnih bolesti:
- Bolest srca. Hrana bogata beta-glukanima može se koristiti u okviru uravnotežene ishrane (sa manje masnoće i holesterola) za sprečavanje srčanih bolesti. Istraživanja pokazuju da osoba mora svakodnevno da unosi najmanje 3,6 grama beta-glukana ili drugih rastvorljivih vlakana kako bi smanjila rizik od srčanih bolesti. Proizvodi od ovsa i ječma sadrže velike količine beta-glukana.
- Visok holesterol. Konzumiranje beta-glukana proizvoda od ovsa ili ječma tokom nekoliko nedelja smanjuje ukupni holesterol i LDL ili „loš“ holesterol (lipoprotein male gustine) kod osoba sa visokim holesterolom. Prosečna doza beta glukana je 3-10 grama dnevno.
Beta glukani i imunitet
Mehanizam delovanja je sledeći: beta glukani iz gljiva imaju delove strukture same gljive, pa se imuni sistem pokreće jer smatra da je napadnut gljivičnom infekcijom. Kako glukani nemaju mogućnost izazivanja bilo kakve infekcije, imuni sistem ulazi u “standby” režim i organizam je spreman za borbu i pre nego što se patogen pojavi. Ova aktivacija imunog sistema je veoma bitna kod osoba oslabljenog imuniteta, naročito u zimskom periodu, kao i u borbi protiv bolesti kovid-19.
Lekari preporučuju unošenje preparata na bazi beta glukana kao prevenciju, ali i nakon preležalog kovida-19.
U svetu se u poslednje vreme vrše razna istraživanja efikasnosti beta glukana. Postoje izvesni dokazi da beta glukani pozitivno utiču u sledećim slučajevima:
- Polenska groznica. Neka istraživanja pokazuju da uzimanje beta glukana svakodnevno tokom 4 nedelje smanjuje simptome polenske groznice.
- Infekcija nakon operacije. Postoje naznake da betaglukani smanjuju rizik od ozbiljne infekcije zvane sepsa kod pacijenata na operacijama, što znači da beta-glukani deluju antimikrobno.
Ostala istraživanja
Sasvim je sigurno da istraživanja ukazuju na mogućnost primena glukana u mnogim slučajevima. Za sada nedostaju dokazi, ali neke naznake svakako postoje.
- Ekcem (atopijski dermatitis). Rana istraživanja pokazuju da nanošenje kreme koja sadrži beta-glukane na kožu svakodnevno tokom 6 meseci može malo umanjiti svrab i osip od ekcema.
- Dijabetes. Rana istraživanja pokazuju da konzumiranje hleba koji sadrži beta-glukane (iz ovsa) poboljšava nivo glukoze, insulina i holesterola kod ljudi sa dijabetesom tipa 2. Upotreba ječma koji sadrži beta glukane takođe sprečava jak porast šećera u krvi nakon obroka.
- Infekcije disajnih puteva. Rana istraživanja pokazuju da uzimanje samo beta-glukana ne sprečava infekcije disajnih puteva, ali može umanjiti simptome. Uzimanje beta-glukana zajedno sa vitaminom C ima bolje efekte.
- Raspoloženje. Prva istraživanja pokazuju da uzimanje beta-glukana napravljenih od lentinana može pomoći poboljšanju raspoloženja kod nekih osoba.
- Visok krvni pritisak. Efekti beta-glukana na krvni pritisak kod ljudi sa visokim krvnim pritiskom nisu nedvosmisleni. Neka istraživanja pokazuju da konzumiranje ovsenih žitarica koje sadrže beta-glukane tokom 6 nedelja smanjuje krvni pritisak kod osoba sa povišenim krvnim pritiskom. Druga istraživanja pokazuju da jedenje ovsenih žitarica koje sadrže beta-glukane tokom 12 nedelja ne smanjuje krvni pritisak kod osoba sa povišenim krvnim pritiskom.
- Gojaznost. Neka istraživanja pokazuju da unos beta glukana može povećati gubitak kilograma, ali druga istraživanja to ne potvrđuju. Nije precizno jasno ni koja doza ni vrsta beta-glukana, mogu najviše pomoći u gubitku kilograma.