Holesterol

Holesterol u krvi

Holesterol je po hemijskoj strukturi monohidroksilni, ciklični, nezasićeni alkohol. Dokazano je da se 2/3 stvara u organizmu sintezom iz zasićenih masnih kiselina u jetri (endogeni holesterol), a 1/3 se unosi hranom (egzogeni). Kao i sve druge vrste alkohola vezuje se za masne kiseline i u takvim esterifikovanom obliku, transportuje se putem krvi do organa. Ako se u krvi nađe veća količina holesterola, onda se taloži na zidove krvnih sudova i dovodi do ateromatoznih promena, što ima za posledicu suženje lumena krvnih sudova i ometanje cirkulacije.

Na nivo holesterola u krvi (serumu) utiče:

• visok unos holesterola putem hrane;
• veći unos zasićenih masnih kiselina;
• prekomerni energetski unos i
• količina i štetni efekti trans izomera nezasićenih masnih kiselina;

Svako povećanje od 100 mg u hrani dovodi do porasta za 0,21 do 0,26 mmol/l holesterola u krvi, koji je u 85% slučajeva posledica povećanja aterogene LDL funkcije. Znači, smanjenjem unosa holesterola u hrani smanjiće se nivo LDL – frakcije. Istovremeno treba smanjiti unos zasićenih masnih kiselina, koji su polazna osova za njegovu sintezu.

Dobar i loš holesterol

Povećanja holesterola u LDL frakciji je štetno, jer se on taloži u ćelijijama i dovodi do promena (gomila se i i na arterijama stvarajući plak), a povećanje u HDL je dobro jer se tako on transportuje do jetre na ponovnu preradu ili uklanjanje iz organizma. Zbog toga se LDL naziva “štetni”, a HDL “korisni” holesterol.

Količina holesterola u fiziološkim granicama ima važnu ulogu u metabolizmu hrane. Učestvuje u stvaranju žučnih kiselina (to su ustvari njegovi derivati) koji imaju ulogu u varenju i iskorišćavanju masti u organizmu. Učestvuje i u stvaranju nekih hormona i antigena.

U namirnicama se obično nalazi u slobodnom obliku i u obliku estara holesterola sa masnim kiselinama (holsteridi). U namirnicama životinjskog porekla nalazi se u obliku estara. Pod dejstvom crevnih lipaza transformiše se u slobodan holesterol i slobodne masne kiseline u odnosu 1: 3

Najvažniji izvori holesterola

• Mozak i žumance;
• Sve iznutrice (mozak, jetra, bubrezi, jezik, srce);
• Riblja ikra ili kavijar;
• Punomasno mleko i svi proizvodi od punomasnog mleka;
• Majonez i umaci na njegovoj bazi;
• Meso i mesne prerađevine;
• Životinjske masti (loj, svinjska mast, guščija, pačija i kokošija mast);
• Pekarski i poslastičarski proizvodi sa jajima i mastima.

Saveti u ishrani

Da bi snizili nivo holesterola, a pre svega LDL frakcije potrebno je promeniti način ishrane i izbaciti faktore rizika. To u prvom redu znači odricanje od masne hrane iz gornjeg spiska i uvođenje zdrave hrane i zdravih načina pripreme. Evo nekih smernica kako da to postignete:

1. Favorišite kuvano, dinstano i suvoprečeno, a nikako prženo u masti ili dubokom ulju;
2. Uvedite dosta povrća i voća u vašu ishranu, pre svega niskokalorične namirnice sa dosta vlakana;
3. Supstituišite životinjske masnoće (i namirnice kojima se u njima nalaze) biljnim, u kojima nema zasićenih masnih kiselina;
4. Možete uvesti i ribu, a umesto masnog mesa koristite namasno;
5. Smanjite upotrebu kuhinjske soli;
6. Umesto belog hleba, peciva i testenina uvedite integralne proizvode hleb peciva, testenine, pahuljice, koje sadrže biljna vlakna;
7. Uvedite svakodnevnu fizičku aktivnost i neka ona bude redovna;
8. Ne preterujte sa hranom, planirajte da pojedete onoliko koliko ćete potrošiti ili ako želite da smršate, potrošite više;
9. Ukoliko vam je potrebno, savetujete se sa lekarom ili nutricionistom. Ukoliko koristite lekove, ne izbacujte ih na svoju ruku;
10. Budite veoma restriktivni prema slatkišima, jer i oni sadrže zasićene masnoće, najbolje je da ih izbegavate.

Bolesti krvnih sudova, infarkt i šlog su najveći uzročnici smrti u našem vremenu, a uloga holesterola u tome je značajna. Hajde da zajedno učinimo makar mali napor da ovu statistiku izmenimo, za svoje zdravlje. Krajnje je vreme.