Idealne namirnice protiv visokog pritiska imaju što manje natrijuma, a što više magnezijuma i kalijuma, kao i drugih kompleksnih blagotvornih jedinjenja koja pozitivno utiču na kardiovaskularni sistem.
Pored namirnica koje blagotvorno utiču na hipertenziju navedenih u prvom delu članka, sledi nastavak.
Bademi i indijski orasi
Orašasti plodovi koji rastu na drvetu, poput badema i indijskog oraha daju značajne rezultate i kod hipertenzije. Ono što ih posebno izdvaja je visok sadržaj magnezijuma, koji je mineral koji ima ulogu u preko 300 procesa u organizmu.
Manjak magnezijuma u organizmu je u drektnoj vezi sa povišenim pritiskom, a kada se ovaj manjak nadoknadi, pritisak pada. Dve trećine naših građana ima veći ili manji nedostatak magnezijuma u ishrani, a time rizikuju i povišenu verovatnoću od kardiovaskularnih bolesti.
Dnevne potrebe za magnezijumom su 300-400 mg. Naravno, podrazumeva se da nisu slani. Jasno je da su znatno kalorični, pa je u ishrani najbolje ih kombinovati sa drugim namirnicama manje kalorične vrednosti koje takođe sadrže magnezijum.
Kelj i spanać
Kelj je hrana koja zaslužuje sve pohvate kao borac protiv pritiska. Baš kao i spanać, krcata je vitaminima, mineralima, antioksidansima. Oni što kelj izdvaja od drugog zelenog povrća je njegov sastav, bogat je magnezijumom, kalijumom i vitaminom C.
Ishrana bogata kalijumom uz magnezijum takođe pozitivno utiče na smanjenje krvnog pritiska. Kalijum očigledno pojačava dejstvo magnezijuma, a kelj, baš kao i spanać riznica oba minerala. Spanać ima nešto manje vitamina C, koji pojačava dejstvo oba minerala, pa je zato ipak kelj nešto efikasniji u snižavanju hipertenzije.
Naša želja za hranom bogatom kalijumom nije velika, pa tako prosečan stanovnik Srbije konzumira čak 3 puta manje kalijuma od preporučenih vrednosti. Sada postaje jasno zašto treba jesti povrće!
Stevija
S obzirom da je šećer jednako loša namirnica po pritisak kao i kuhinjska so, zamena postaje nužnost. Kako je stevija prirodni zaslađivač, ona bi trebalo da bude prvi izbor umesto običnog kristal šećera. O steviji se dosta govori i ulazi u sve više proizvoda, a sigurno je zdravija od svih ostalih zaslađivača, naročito veštačkih.
Stevija sadrži dva glikozida, steviozid i rebaudiozid koji su od 30 do 320 puta slađi od običnog šećera, ali bez ikakvog uticaja na nivo šećera u krvi. Stevija kao zaslađivač obično sadrži jedan od ova dva glikozida.
Jedno novije istraživanje koje je trajalo godinu dana dalo je rezultat da sama zamena šećera sa 750 mg steviozida dnevno dovodi do postepenog snižavanja sistoličnog krvnog pritiska za 8% a dijastoličnog za čitavih 14% već nakon tri meseca, a nivo se održava daljom upotrebom ostalih 9 meseci.
Prema tome, stevija kao zaslađivač za sada dosta obećava u terapiji hipertenzije (visokog pritiska). Naravno, stevija nije poput lekova koji deluju trenutno, već su njeni efekti dugoročni.
Kurkuma
Kurkuma kao začin čini osnovu indijske kuhinje i drevni indijci su je istovremeno koristili i kao lek. Kari je inače mešavina začina od kojih je osnova kurkuma. Jasno je da je kurkuma, odnosno aktivni sastojak kurkumin koji ima značajnu anti-upalnu funkciju, ali takođe snižava i krvni pritisak.
Kurkumin prema novijim kliničkim istraživanjima utiče na poboljšanje cirkulacije i snižavanje visokog pritiska, čak i kod dijabetičara i osoba sa bolestima bubrega. Tako je upotreba svega 500 mg kurkume tri puta na dan (aktivne supstance kurkumina 22 mg) značajno smanjila krvni pritisak kod obolelih od nefritisa, upale bubrega.
Smatra se da pozitivna svojstva kurkume imaju veze sa azot monoksidom o kojem je već bilo reči kod cvekle. Dodavanjem male količine kurkume u vašu ishranu može znatno uticati na veći unos azot monoksida koji dokazano obara visok krvni pritisak. Uticaj kurkume, odnosno kurkumina na kardiovaskularni sistem je toliki da nikako ga ne možemo zanemariti.
Postoji samo jedan mali problem sa kurkuminom. Ljudski organizam ga veoma teško apsorbuje, pa ga je potrebno unositi uz recimo piperin, koji je aktivni sastojak crnog bibera. On povećava apsorpciju kurkumina čak 40 puta! Dakle, kada koristite kurkumu ili kari, mešajte je sa dosta crnog bibera i rezultat snižavanja visokog pritiska ne može da omane!
Seme lana
Malo laneno seme izgleda da ima svoju ulogu i kao sredstvo za snižavanje visokog pritiska. Ono je bogatvo vlaknima i nezasićenim masnoćama. Prema istaživanju rađenom 2013. od strane kanadskih i kubanskih lekara, pacijenti iznad 40 godina sa hipertenzijom su uz redovnu ishranu jeli tri kašičice mlevenog lanenog semena dnevno šest meseci.
Rezultat je da im je sistolički krvni pritisak opao za 15 mm Hg, što je jedan od najznačajnijih efekata ostvarenih isključivo ishranom, bez lekova. U studiji je laneno semo korišćeno u raznim oblicima, u mafinima, pecivu, u okviru soseva ili dodatka žitnim cerealijama.
Borovnice
Borovnice su prirodni izvor antocijanina, koji su zaštitne materije i protiv vosokog pritiska. Ukoliko imate pritisak nešto iznad normalne vrenosti, uzimanjem jedne čaše borovnica dnevno moći ćete da ga normalizujete. Ovo sugeriše istraživanje rađeno prošle godine na ženama od 45 do 65 godina koje su imale hipertenziju.
Posle nekih mesec ipo dana konzumiranja borovnica, njima je sistolični pritisak pao za 5 mmHg.
Musli i probiotski jogurt
Upotreba muslija u obliku doručka sa probiotskim jogurtom na dnevnom nivou dokazano smanjuje rizik od hipertenzije za nekih 20%. Ovo je dakle preventivno delovanje pre nego terapija. Još ako ovaj zdrav doručak dopunite borovnicama, efekat je još bolji.
Što se tiče samostalnog konzumiranja probiotskih jogurta i drugih probiotskih fermentisanih proizvoda ukoliko ih redovno konzumirate duže od mesec ipo dana pritisak u proseku opada za oko 3-4 mmHg. Za kraći period efekat na pritisak je neznatan.
Nastaviće se…