Astma i dijeta: pravilna ishrana kod astme

Astma je jedna od onih bolesti za koju se kaže da zvanično nema leka, ali se može držati pod kontrolom. Ovo hronično oboljenje pluća dovodi do upale i sužavanja disajnih puteva i posledično do šištanja, plitkog daha, kašlja i teskobe u plućima.

Osoba obolela od astme može ali i ne mora da ima lošiji kvalitet života od zdrave osobe. Jedan od faktora je svakako i odgovarajući stil života u kojem osoba pazi na ishranu, kao i da na druge načine utiče na smanjenje rizika od napada.

Pravilna ishrana u izvesnoj meri može uticati na smanjenje učestalosti napada, ali i na njihov manji intezitet.

Da li astma traži posebnu ishranu?

Najpre da razjasnimo nešto: industrijska hrana dostupna na svakom koraku ima u sebi puno aditiva koji definitivno i dokazano pospešuju pojavu astme. Ishrana obolelih ide u drugom pravcu, potrebno je bazirati se na zdravoj, industrijski neobrađenoj hrani, dakle bez konzervanasa, boja, nitrita, nitrata, sulfita, sulfata i drugih otrova i alergena. Dakle, kažite zbogom kobasicama, konzervama, sladoledu i svemu što na deklaraciji sadrži aditive i tražite lako svarljive i energetski jake prirodne namirnice.

Ako ste ljubitelj gaziranih napitaka, njima možete da okrenete leđa, jer ni oni takođe nepovoljno utiču na tok bolesti. Zadržati jedino možete mineralnu vodu i to sa ne preteranom količinom rastvorljivih sastojaka niti u većoj količini. Alkohol takođe izbacite, kao i trušiju i ostalo konzervirano povrće i voće. Slano takođe utiče na astmu, pa je za preporuku unos soli od svega 2-2,5 g dnevno. To se naravno odnosi na ukupan unos soli, a znate da je so zastupljena maltene svugde: od hleba i peciva do mineralne vode. Preporučuje se supstitucija soli sa začinima (celer) i zamenom za so.

Šta još izbaciti, a šta jesti?

Pojedini astmatičari nisu tolerantni na salicilate kojeg (pored aspirina) sadrže i razno voće (jabuke, grožđe, kajsije, breskve, limun, pomorandže i drugi citrusi, šljive, višnje, jagode, maline) i povrće (paprike, paradajz, krastavac, krompir). Ima, naravno, voća i povrća koje sadrže manje salicilata, pa se ćešće zadržite na njima.

Voće i povrće je izvor antioksidanasa koji veoma povoljno utiču na astmatičare, a delovanje antioksidanasa smanjuje pojavu histamina u organizmu i njegovo razlaganje. Histamin u organizmu između ostalog sužava bronhije i izaziva astmatične napade. Kod astme je poželjno unositi:

  • Beta karoten, odnosno provitamin A: koji smanjuje štetno delovanje slobodnih radikala na mišiće organa za disanje. Beta karoten se nalazi u žutom, narandžastom i zelenom povrću i voću (šargarepa, batat, bundeva, kajsija, spanać, itd.)
  • Likopen: crveni pigment, antioksidans koji se nalazi u crvenom povrću i voću (paradajz, kajsija, lubenica, crvena pomorandža)
  • Vitamin C: crvena paprika, ribizla, kivi i drugo voće.
  • Vitamin E: suncokret, pšenične klice, zeleno lisnato povrće, karfiol.
  • Vitamin B6: ima ga u bananama, belom mesu, ribi (lososu, pastrmki, škrapini, skuši), avokadu, kukuruzu, prosu, jogurtu.
  • Omega 3 masne kiseline: plava riba (tunjevina, bakalar, losos, haringa), riblje ulje, laneno ulje/seme, orašasti plodovi, uz istovremeno smanjenje unosa rafinisanih ulja i margarina koje sadrže omega 6 masne kiseline.
  • Kvercetin: antioksidans koji smanjuje napade astme. Ovaj antioksidans sadrže brokoli, borovnica, malina, crveno grožđe, brusnica, jabuka, luk, itd.
  • Biljne kiseline iz lekovitog i začinskog bilja: origano, ruzmarin, nana, matičnjak, itd.
  • Kalijum i magnezijum: poboljšavaju rad pluća, a u namirnicama se nalaze u smokvama, pasulju, grašku, batatu, kajsijama, avokadu, jabukama, golici od bundeve, kukuruzu i spanaću.

Osim toga, važno je pridržavati se i ostalih pravila zdravog načina života, što pored adekvatnog unosa hrane uključuje i redovnost obroka, pravilne načine pripreme hrane i održavanje redovne fizičke aktivnosti.