Zdravi kao… jabuka

Jabuka je pojam za dobro zdravlje. Verovatno sam baš zato i izabrala da mi zelena jabuka bude mala sličica (favicon) koja označava ovaj sajt. I logotip sajta je stilizovana jabuka, pa hajde da o ovom divnom voću napišem nešto.

Jabuka je najpoznatije voće koje je pripitomljeno i uzgaja se širom sveta kao pitoma jabuka (Malus domestica). Pripada porodici ruža (Rosaceae). U jabukama uživamo hiljadama godina, a tek odnedavno (2010.) rastumačen je i njen genom. Zabranjeno voće sa drveta spoznaje dobra i zla koje je Eva ponudila Adamu je – kako se smatra – jabuka. Bilo kako bilo, jači pol ima Adamovu jabučicu. Ipak, mi žene više ludujemo za ovim voćem, makar u popularnim dijetama.

Postoji više od 7 ipo hiljada (!) različitih sorti ovog voća, koje imaju različite karakteristike. Neke su za kuvanje, neke za pravljenje sirćeta, a neke za jelo. Domaće jabuke se najčešće kaleme, a divlje rastu iz semena. Kao i za manje-više svako drugo voće (i povrće), Kinezi pokrivaju polovinu svetske proizvodnje (33.265.186 tona godišnje), dok Srbija ima dosta skromniju proizvodnju, pa smo trenutno na 36. mestu sa 239.945 tona godišnje. Jabuke najčešće jedemo u svežem stanju, ali ih i pripremamo na različite načine. Postoji mnogo dobrih zdravstvenih efekata konzumiranja ovog voća, dok se semenke nikako ne preporučuju, jer sadrže toksične i alergene materije.

Jabuka kroz vreme

Napomenula sam da je pre tri godine rastumačen genom jabuke. Italijanski tim u saradnji sa Amerikancima je u tome uspeo, definišući nekih 57 hiljda gena za jabuku, što je gotovo duplo više u odnosu na homo sapiensa (nas) koji ima “bednih” 30 hiljada gena. Ovo otkriće, kako kažu, može pomoći da se unapredi uzgajanje ovog voća i spreče bolesti. Zadržavam pravo da im ne verujem. S obzirom na proizvodnju, teško je za očekivati da ćemo mi biti zemlja-uvoznik jabuka, već izvoznik. GMO nama ne treba, Srbija može mnogo bolje proći ako organski uzgaja jabuke i ostalu hranu. Najpoznatije domaće sorte jabuka su Budimka, Petrovača, Kiseljača, Kožara, Mirisavka i Kolačara. Od stranih sigurno ste probali Ajdared, Jonatan, Greni Smit, Jonagold i Crveni i Zlatni Delišes.

Do dvadesetog veka uzgajivači su skladištili jabuke u podrumina za svoju potrošnju (i prodaju) u zimskim mesecima. Sada se ne radi tako. Transport je promenio sve, tako da se sveže voće brzo doprema do kupca, a velike hladnjače kontrolisanom temperaturom bez prisustva kiseonika uz korektnu vlažnost vazduha obezbeđuju uslove čuvanja voća veoma dugo.

Nutritivna vrednost jabuka

Jabuka je pored konzumiranja u svežem stanju pogodna i za preradu: za pravljenje sokova, sirupa, džemova, za dobijanje sirćeta, alkohola (rakije). U kućnoj varijanti se često prave i ušećerene jabuke. Jabuke imaju energetsku vrednost od 52 kcal / 100g, a sastav je sledeći: ugljenih hidrata 13,81% (šećeri 10,39%, vlakna 2,4%) masti 0,17%, belančevine 2,26%, voda 85,56%. Sadrže vitamine B1, B2, B3, B5, B6, B9 i C, ali ne u velikim količinama. Od minerala, prisutni su kalcijum, gvožđe, magnezijum, fosfor, kalijum i cink. Zdravstveni efekti ovog voća dolaze iz raznih fitohemikalija, u prvom redu fenola. Pored toga što je prirodna četkica za zube, jabuka smanjuje rizik od raznih bolesti: kancera debelog creva, prostate i pluća. Brzo prolazi kroz želudac, ako se jede sama, recimo za 20 minuta.

Pored navedenih, važniji sastojci su i pektini, karotenoidi, jabučna i druge organske kiseline. Pektini su vrsta vlakna, najviše ih ima u voćnoj kori. Pektini imaju važnu ulogu jer apsorbuju i iz creva izbacuju razne toksine i smanjuju štetni holesterol. Pored toga štite od zračenja i od patogenih bakterija. Karotenoidi deluju su antioksidansi, bore se protiv slobodnih radikala, štite ćelije.

Sve u svemu, jedna “rajska” voćka. Ako je volite, zagrizite jednu za užinu ili je ogulite ako tako više volite. Pita od jabuka? Mmmm! Jabuke su jedna od najboljih namirnica i za odojčad i često se od njih mogu spravljati ukusne kaše, samostalno ili sa recimo šargarepom. Ali o tome uskoro mnogo više. Budite zdravi, jedite jabuke!