Origano je začin bez kojeg bi pizza imala sasvim neprepoznatljiv ukus, ali ova biljka je i mnogo više od toga. U narodu je poznata i kao vranilova trava, bakina trava, crnovrh i mravinac. Origano kao višegodišnja biljka (divlja) raste u toplim brdskim predelima jugozapadne Evrope i Mediterana. Naravno, uzgaja se i u drugim, hladnijim, predelima planete, ali kao jednogodišnja biljka.
Najsličniji je majoranu, ali je od njega zdraviji. Origano je važna kulinarnska biljka jer kao začin daje specifičnu aromu jelima i salatama u koje se dodaje. Naravno „travka za pizzu“ je postala popularna i izvan južne Italije, već posle II svetskog rata. On dobro ide uz začinjena jela, koja su upravno popularna u južnoj Italiji. Da ne bude zabune, odavno se koristi i u svim drugim kuhinjama širom Mediterana (bukvalno: svim), ali i u Filipinima i Latinskoj Americi.
Origano kao lek i kao začin
Od antičkih vremena origano ima i medicinsku primenu. Otac medicine, Hipokrat, ga je koristio kao prirodni antiseptik, ali i kao lek protiv bolova u stomaku i respiratornih bolesti. Nije čudo što ga Grci koriste protiv upale grla i dan-danas.
Origano je bogat antioksidantima, u prvom redu polifenolima i flavonoidima. Pored blagotvornih polifenola, origano sadrži i minerale: mangan, gvožđe, kalcijum, ali i vitamin K. Dokazano je antibakterijsko delovanje, na mnoge vrste bakterija. Povoljno deluje na organe za varenje, disanje i na nervni sistem.
U prodaji se može naći kao sušeni začin, kao svež (može se gajiti u saksiji) i u obliku esencijalnog ulja. Ulje od origana (najviše 4%) obično sadrži dva polifenolna jedinjenja: karvakrol i timol, koji su najjači prirodni antiseptici. Ulje divljeg origana je još blagotvornije od ulja običnog (uzgajanog) origana, a možete ga naći i u biljnim apotekama i prodavnicama zdrave hrane. U poređenju sa modernim antisepticima, ulje origana daje čak i bolje rezultate.
Ako volite ovaj začin, sada imate i dodatni razlog. Začinite zdravo!