Trikovi sa hranom

Nesavesni trgovci, ali pre svega proizvođači hrane nas manje ili više obmanjuju i “uvaljuju” nam ono što ne želimo. Od nastanka velikih industija hrane, tehnolozi su preuzeli ulogu zlih alhemičara iz kuhinje, pa nam serviraju razne gadosti u perfektno oblikovanim i privlačnim namirnicama. Razlog je naravno, novac, jer ako za isto vreme i uz manje troškova možete proizvesti više hrane, ostvarićete veći profit. O čemu govorim? O trikovima.

Hleb

Možda je najbolje da sve ovo objasnim na primerima. Koliko vas bi kupilo običan beli hleb (Savu) ako bi znali da je jedan od njegovih sastojaka (L-cistein, E-920) dobijen preradom ljudske kose? Ne mnogo, u to sam sigurna. Zamislite recimo da postite. Takav proizvod definitivno nije posan samo zbog tog jednog sastojka, koji, uzgred da kažem, može da se proizvede i na alternativan način, ali se to ne čini jer je prerada ljudskih vlasi jeftinija. Ovaj aditiv se ne mora navesti na deklaraciji, ali on je definitivno tu. Služi da bi testo bilo elastičnije i da se lakše mesi. Nije samo „Sava“ takva, mnoga druga peciva dele istu sudbinu.

Industrijska proizvodnja hleba i peciva počiva na masovnoj upotrebi aditiva, jer da li zaista mislite da neki pekarski gigant može sebi da dozvoli da mu se jedna vekna pravi 4 sata? Ne može, ali ni neće, jer vreme je novac, a ako se testo brže diže i hleb ostaje mekan i lep po pečenju, to je recept za dobru prodaju. Da ne trošim reči na specijalne vrste hleba kojima je lista aditiva dugačka kao članak koji upravo čitate. Rešenje je da sami pravite svoj hleb.

Meso

Aditiva ima mnogo i svuda su prisutni, pa ako proizvođač želi da vam proda vodu po cenu mesa, on će naći načina da neki mesni proizvod „nafiluje“ vodom i tako ga proda. Svedoci smo pojave da kada kupujete zamrznutu ribu, vi u stvari kupujete santu leda sa njom, pa kada je odledite, shvatite da ste prevareni. To naravno nije jedini način da kupite vodu po ceni mesa.

Postoji aditiv E-407, karagenan, zgušnjivač, koji vezuje vodu u smesi u kojoj se nalazi. Obilato se koristi u svim parizerima i mortadelama. Dakle, pizza šunka je puna vode koju je karagenan vezao, pa jedući ovu mesnu prerađevinu, vi jedete – vodu. Naravno, uz gomilu drugih aditiva koji definitivno nisu zdravi. O paštetama a i viršlama da vas ne zamaram, to je otpad najgore kategorije gde je samleveno sve što bi se u suprotnom bacilo. Trik je sve to lepo začiniti i spakovati, pa nacrtati Diznijeve junake na ambalaži kako bi naša deca jela taj otpad od mesa.

Ne bih da ovu priču dodatno komplikujem sa stočnom GMO hranom kojom je uvozno meso uglavnom hranjeno, a koje potom završava u domaćim mesnim prerađevinama. Već godinama opada naš stočni fond i naši prerađivači su primorani da uvoze meso, često lošeg kvaliteta.

Sir i posni sir

Sirevi, naročito oni tvrdi, zreli sadrže i aditive koji nisu često navedeni u deklaraciji. Najgori izbor su topljeni sirevi krcati aditivima, koji se dobijaju pretapanjem raznih pokvarenih sireva povučenih iz prodaje, ali ta činjenica je obično skrivena od nas potrošača. Kada pogledate cene nekih „posnih“ sireva, ne možete se oteti utisku da su znatno jeftiniji od običnih sireva. Ukoliko pogledate sastav, videćete da su biljnog porekla i pomislićete da su posni. Nisu.

Kod nas ja još nisam našla 100% posan biljni sir, jer je u procesu proizvodnje ovih falš sireva potrebno prisustvo kazeina, koji je mlečni protein. Klonite se što dalje od ovakvih proizvoda, oni nisu nimalo zdravi i puni su rafinisanih biljnih masnoća.

Margarin

Možda je najveći od svih trikova iz rukava prehrambene industrije upravo margarin. Stvoren je kao zamena za puter, od kojeg je znatno jeftiniji, a nije nimalo zdrav. Margarin je proizvod dobijen hidrogenizacijom biljnih ulja (rafinisanih) i obilno se upotrebljava u proizvodnji lisnatih peciva, kolača, torti, kremova, preliva i ostalih slatkih i slanih đakonija. Fuj!

Pored toga postoje i stoni margarini, prelepo upakovani i u reklamama serviranih deci uz pomoć poznatih ličnosti (Željko Joksimović) kao da se radi o zdravoj hrani punoj vitamina i minerala. Margarin je stvoren da se “lako maže i smaže”, a izgleda da smi mi ljudi jedina vrsta koja jede margarin. Ne verujete? Ostavite parče putera i parče margarina na mesto kuda prolaze mravi (naravno izvan stana/kuće) i proveravajte kojeg od njih će mravi pojesti. Puter, naravno, jer mravi nisu glupi da jedu margarin!

Proizvodi iz kategorije „zdrava hrana“

Verovali ili ne, i ovako prosti proizvodi poput ovsenih kaša mogu obmanuti kupca. Natrijum-kazeinat koji jedna vrsta ovsenih kaša („Dobra ovsena kaša“) sadrži je dobijen iz mleka, a na pakovanju velikim slovima postoji natpis „posno“.  Očigledno da je interes proizvođača iznad zdravog razuma i istine. Isti slučaj je i sa drugim uvoznim proizvodima poput “Zajic“napitaka u prahu od heljde, soje i pirinča koji takođe iz istog razloga nisu posni.

Netto, brutto… ili šta?

Nedavno je i u medijima „pukla bruka“ kako je jedan domaći proizvođač kafe pakovao kafu u kesicama od 90 grama brutto, dok je na istima naznačena masa od 100 g netto. Ovo je već posao za tržišnu inspekciju, ali da je bedno – jeste.

Da li ste primetili trik da proizvođači čokolade sada nude pakovanja od 80 ili 90 grama umesto ranijih 100? Nije ni čudo što su sada jeftinija i time i konkurentnija. U podsvesti nam je i dalje da čokolada ima 100 grama, pa se instinktivno opredeljujemo za jeftiniju. Svi trikovi su manje-više poznati, važno je da ih prepoznate i učinite po vlastitom interesu.

Akcije i čudesa

Treba razumeti proizvođače, oni pokušavaju da ostvare veći profit. Trgovci takođe, jer smanjuju rashode, pa često pred istek roka nekih proizvoda naprave akciju da rasprodaju takvu robu. S obzirom da se proizvod može pokvariti i pre naznačenog roka, savetujem vam da ovakve akcije preskočite.

Nemojte misliti da je ovo sve. Nisam ni zagrebala površinu. Kupujte ispravne, zdrave namirnice i smanjite upotrebu aditiva u hrani na najmanju meru. Postupite mudro.