Volite li margarin?

By | 08.10.2012.

Kada pomislite na kolače, torte i druge poslastice kojima ponekad ne možete odoleti, da li se ikada zapitate šta je u njima toliko loše? Toliko nezdravo, da ih diskvalifikuje kao zdravu hranu. Dve stvari: šećer i margarin. Slatko i masno, kalorijski jako, a nutritivno bezvredno. O šećeru manje ili više već znate, ali koliko znate o margarinu?

Margarin definitivno nije zdrava hrana, bez obzira koliko se prehrambena industrija trudila da nam reklamama upravo to sugeriše. Margarin se sastoji od mešavine vode i hidrogenizovanog ulja uz dodatak konzervanasa, stabilizatora, boja, aroma i veštačkih vitamina koji kobajagi treba da učine ovo industrijsko mazivo “zdravom” hranom. Margarin je nastao pre svega iz ekonomske računice da je maslac uvek bio skup i trebalo je napraviti proizvod koji će ličiti na njega a biti  znatno jeftiniji, dakle, “maslac” za radničku klasu.

Ova računica i danas važi. Uđite u prvu radnju ili supermarket i pogledajte koliko košta kilogram maslaca (ovih dana oko 1200 din) i kilogram margarina (oko 300 din). Jel vidite? Margarin je četiri puta jeftiniji! A kada imate platu kolika je – tolika je, lako ćete preći na margarin ukoliko ste do tada koristili maslac. I tu ćete pogrešiti. Za razliku od maslaca koji je prirodnog porekla, nutritivno vredan, i naravno kaloričan, margarin je samo ovo poslednje. Kaloričan. Ako ste na dijeti, izbegavajte oba.

Margarin je proizvod industrije. Da bi nastao, suncokretovo ulje je potrebno učvrsnuti postupkom hidrogenizacije. U tom postupku dolazi do stvaranja trans masnih kiselina, koje povećavaju rizik od dijabetesa, raka i kardiovaskularnih bolesti. Hidrogenizovana biljna mast je sirovina u proizvodnji u većini industrijskih keksova, kolača, kremova, sladoleda i slanih grickalica. Dalje, proces proizvodnje margarina se nastavlja  ispiranjem hidrogenizovane masti parom, a potom se masa izbeljuje, čime se totalno gubi bilo kakava nutritivna vrednost proizvoda. Na kraju se dodaje veštačka aroma i boja maslaca. O hemikalijama koje učestvuju u proizvodnji margarina, kao i onima koje ostanu u proizvodu ne treba trošiti reči, ali jasna je veza između upotrebe margarina i pojave alergija, astme, ulceroznog kolitisa, ekcema i drugih bolesti.

Margarin obiluje omega 6 masnim kiselinama iz ulja, čime utiče na balans omega 3 i omega 6 u organizmu. Smatra se da je disbalans omega 3 i omega 6 uzročnik mnogih bolesti sadašnjice. Omega 3 se obično mnalazi u jajima, plavoj ribi i organski gajenim životinjama.

Računica industrijskih proizvođača ulja je jasna: Ako 1L ulja košta 180 do 200 dinara, sasvim je u redu da 1 kg margarina košta 300-tinjak dinara. Novac je u suštini ono što upravlja svetom, ali ako svaki potrošač razmisli i odluči drugačije, može doći do promene. Kupujte prirodne proizvode, a industriju ostavite po strani, jer ona nije ono što želite da stavite u svoj tanjir i u tanjir vaše dece. Pa makar koštala i 4 puta manje.

2 thoughts on “Volite li margarin?

  1. tatjanamb

    “Hidrogenizovana biljna mast je sirovina u proizvodnji u većini industrijskih keksova, kolača, kremova, sladoleda i slanih grickalica. ” S obzirom da dobar deo nas ipak voli da gricne i po nesto od navedenog sto ne spada u zdravu hranu, mozete li nam preporuciti sta uzeti od slanog i slatkog, a da ne spada u iznad citirano ?

    Ako vodimo racuna o kilazi, shvatila sam da se ne preporucuje ni margarin ni puter. Sta mislite da bi se moglo koristiti kao namaz, umesto navedenog ?

    Hvala na predlozima i odgovoru.

  2. Jasna Post author

    Poštovana Tatjana,

    postoje i zdrave alternative idustrijski keksovima i kolačima npr. bonžita i razni slični proizvodi, a od slanih semenke suncokreta, bundeve, kokice itd. U zadnjih nekoliko godina pojavilo se nekoliko proizvođača koji proizvode zdrave slatkiše i slaniše njih nalazimo na policama “zdrave hrane” u supermarketima.

    Za sve malo vičnije u pripremanju hrane preporučujem da sami naprave neku svoju zdravu komabinaciju.

    Namazi alternative margarinu su: puter (ne toliko često), tahini, kikiriki puter, puter od bundeve, mladi sir (sitni, ella), itd.

    Srdačan pozdrav.

Comments are closed.