Kafa je seme kafinog drveta koje je očišćeno od mesnatog dela ploda sličnog trešnji, tako da na njemu posle prerade ostaju samo centralni delovi semena. Odstranjivanjem mesnatog dela ploda, bilo neposrednim ljuštenjem predhodnog osušenog ploda, bilo naknadnim ljuštenjem ploda koji je proveo izvesno vreme u vodi, dobija se jedno ili dva zrna kafe. Zrna kafe mogu biti različitog oblika veličine, a zelenosive ili zelenomrke boje.
Napitak crne kafe se dobija ako se izvesne količine samlevene pržene kafe ili ekstrakta kuvaju sa vodom. Ako su zrna kafe pržena i samlevena neposredno pre upotrebe, crna kafa ima mnogo aromatičniji i prijatniji miris i ukus. Najvažniji sastojak kafe je kofein, a od količine kofeina ne zavisi ni ukus ni miris kafe.
Glavna karakteristika kafe kao napitka, pored toga što je prijatnijeg ukusa i mirisa, jeste stimulativno dejstvo kofeina na centralni nervni i kardiovaskularni sistem. Zbog toga u umerenim količinama kafa deluje pozitivno na psihički i fizički tonus. Dnevna upotreba kafe, tj kofeina ne bi smela da pređe 300 mg dnevno. Međutim, preterana upotreba kafe odnosno kofeina, praćena je simptomima:
- nervozom,
- pojačanom razdražljivošću,
- nesanicom,
- ubrzanim ili nepravilnim radom srca,
- mukom ili drugim gastrointestinalnim problemima,
- drhtanjem mišića,
- glavoboljom.
Neke osobe su osetljivije na kofein od drugih, pa kod njih može doći do pojave pomenutih neželjenih efekata čak i posle jedne šoljice kafe. Način na koji reagujete na kofein delimično može da bude određen količinom kofeina koji uobičajeno unosite u organizam. Osobe koje neposredno piju kafu, osetljivije su na negativne efekte kofeina. Drugi faktori koji mogu da utiču na preosetljivost na kofein su: telesna masa, starost, pušenje, uzimanje lekova ili hormonske terapije, stres i zdravstveni problem, npr. aksioznost. Čak i pol može da utiče na osetljivost. Neka istraživanja su pokazala da su muškarci osetljiviji na kofein od žena.
Određeni lekovi negativno reaguju sa kofeinom. Uvek pitajte lekara ili farmaceuta da li određeni lek ili suplement negativno reaguju sa kofeinom, odnosno da li bi trebalo da smanjite ili potrpuno prekinete sa unosom kofeina iz kafe ako pijete određeni lek.
Često se umesto kafe upotreblajvaju razne zamene za kafu. Pržena i potom samlevena zrna mnogih žita (ječam, raž, pšenica) i leguminoze (grašak, pasulj), kao i plodovi smokve i koren čećerne repe, izmešanim sa manjim količinama prave kafe daju zamenu koja je po svom ukusu i mirisu slična kafi, ali je sadržaj kofeina neznatan. Koren biljke cikorije, pržen i samleven daje prah karakterističnog mirisa, čiji vode ekstrakt služi kao zamena za kafu.
PROBAJTE:
Bečka hladna kafa:
U čašu napunite do polovine sladoleda od vanile, zatim prelite ohlađenu jaku crnu kafu i «poklopite» sa šlagom.
Francuska crna kafa:
Skuvajte jaku crnu kafu sa šećerom, ohladite je, a potom smrznite. Na 1 l kafe dodajte 7 dl šerija, brendija, ruma ili rakije.