Kada dođu posni dani i uželimo se mesa, ribu jedemo češće nego obično. S razlogom. Riba obezbeđuje visokokvalitetne proteine i sadrže mnoge vitamine i minerale. Bela riba sadrži veoma malo masti (obično ispod 1 %), dok je plava riba masnija i sadrži između 10 i 25 % masti. Visok procenat masti znači i više A, D i E vitamina rastvorljivih u mastima, kao i više esencijalnih masnih kiselina, što je važno za pravilno funkcionisanje organizma. Posebno su bitne omega 3 masne kiseline, koje povoljno utiču na srce i mozak, kao i na razvoj i reprodukciju.
Najznačajnije vrste rečne ribe su : šaran, smuđ, som, kečiga, štuka, pastrmka, deverika, tolstolobik, amur, jegulja… a morske ribe koje najviše cenimo su: losos, bakalar, zubatac, tuna, skuša, list, sardina, oslić, škarpina…
Riba je hrana koja je najčešći uzrok gušenja. Pored toga, riba može biti i uzrok trovanja, naročito ako je ulovljena u zagađenim područjima. Najopasniji su teški metali poput žive i olova i otrovne hemikalije hlor i dioksin. Meso ajkule i sabljarke bi, stoga, trebalo izbegavati, a umesto njih konzumirati tunjevinu, losos, bakalar i soma. Preporuka je da ribu jedete dva puta nedeljno.
U istočnim kulturama, poput Japana, jede se i presna riba fugu u obliku sušija, ali ovo zahteva stručnu pripremu, jer su neki delovi ribe fugu koji se koriste za ovaj delikates, otrovni.
Riba se može pripremati na razne načine: može se jesti presna (suši), dimljena (losos, šaran), konzervirana (tuna, sardina, skuša), kuvana, pržena, grilovana (prethodno može i marinirana), panirana, i pripremana na pari. Preporuka je da izbegavate prženu ili paniranu ribu u dubokoj masnoći, jer je znatno kaloričnija za procenat ulja koje upije.