Saveti nutricioniste u pripremi hrane

By | 28.11.2013.
stockimages / FreeDigitalPhotos.net

stockimages / FreeDigitalPhotos.net

Deca su u svemu najzahtevnija. Često me oni, pa i njihovi roditelji pitaju da im preporučim načine pripreme hrane koji su najbolji za njihov pravilan rast i razvoj. Gotovo po pravilu im kažem da su to kuvanje, dinstanje, kuvanje u pari, blanširanje, grilovanje i pečenje. Što se tiče prženja, ovaj način pripreme bi mogli da i zaobiđete, makar za neko vreme, jer je prženje najlošiji od pomenutih načina pripreme, pogotovo prženje u dubokoj masnoći.

Mala dopuna: pohovano pa prženo je najgora kombinacija, jer se pored toga što se obavlja u dubokoj masnoći, oblaže u brašno, jaja i prezle, pa tako upija i još više ulja. Što je najgore, to deca izgleda najviše i vole. Vreme je da se malo pozabavimo ovom problematikom.

Evo nekih saveta vezanih za pojedine načine pripreme hrane i karakteristika za svako od njih.

Kuvanje

  • Povrće ako je moguće treba kuvati celo, neljušteno (krompir, cvekla). Ukoliko je povrće krupnije isečeno, manji i gubitak hranljivih sastojaka.
  • Povrće se kuva u što manje vode, ali se ono stavlja tek kada voda provri, tada je gubitak hranivih materija najmanji. Izuzetak čine leguminoze (pasulj, sočivo, grašak), koji se stavljaju u hladnu vodu i kuvaju.
  • Povrće se kuva u ključaloj vodi na temeraturi od 100 ° C, osim skrobnog povrća koje se kuva na 85-99 ° C.
  • Svo povrće, osim zelenog, se kuva u poklopljenom sudu, da bi se hranljive supstance, koje ispare iz povrća, ponovo vratile u vodu.
  • Vreme kuvanje povrća u vodi se kreće 3-90 minuta, što zavisi od vrste povrća, od njegove zrelosti i veličine.  Kuvano povrće treba da bude mekano i pomalo rskavo.
  • Vodu u kojoj se povrće kuvalo ne treba baciti, nego je upotrebljavati za razna jela: supe, čorbe, sosove.
  • Povrtne čorbe i supe se sole na kraju kuvanja, dok se pirei, variva i salate sole na početku kuvanja.
  • Prilikom kuvanja mesa, meso treba da bude potpuno potopljeno u vodi, a sud poklopljen. Kvalitenije meso se dobija ako se meso stavlja u kipuću vodu i ono je sočnije i ukusnije.
  • Kada se kuvaju čorbe i supe od mesa, meso se stavlja u hladnu vodu. Tada je čorba ukusnija a meso je manje ukusno.
  • Vreme kuvanja mesa zavisi od starosti i vrste životinja.
  • Kuvanjem žitarica i proizvoda od njih se dobijaju razne kaše.
  • Prilikom kuvanja kaša potrebne su velike količine vode u odnosu na griz, ovsene pahuljice, kukuruzno brašno, pirinač i sl.
  • Prilikom pripreme kaša od griza najpre treba griz razmutiti u maloj količini mleka da se pri kuvanju ne stvore grudvice, a posle se kuva sa ostatkom mleka.

Kuvanje u pari

  • Na pari se kuvaju namirnice koje u sebi sadrže dosta vode (spanać, mladi kupus, mladi grašak, šargarepa isl.), mlado meso i sl.
  • Vreme kuvanja na pari je približno vremenu kuvnja u vodi.
  • Gubitak hranjivih materija u kuvanju na pari je manji od kuvanja u vodi.
  • Kuvanje na pari se preporučuje u ishrani dece i u bolničkoj ishrani.

Dinstanje

  • Najčešće se dinstaju mlado povrće, riba, i meso. Prvo se namirnice zapeku na malo masnoće, a potom se dospe voda i poklopi se poklopcem.
  • Dinstanje se vrši na umerenoj temperaturi, da namirnice ne zagore.
  • Dinstane namirnice su veoma ukusne, a gubitak hranjivih materija nije znatan.

Blanširanje

  • Blanširati se mogu namirnice (povrće i voće) u ključaloj vodi, kratkotrajnim potapanjem (kelj, kupus, karfiol).
  • Blanširanjem povrće i voće zadržava prirodnu boju.

Pečenje

  • Najčešće se peče mlado meso, riba, povrće (paprika, krompir isl), voće i razne vrste testa.
  • Kod pečenja temperatura u početku uvek treba da bude viša, dok se ne malo ne zapeče, a potom se temperatura smanji.
  • Pečena hrana može izazavati nadražaj organa za varenje kod osetljivih osoba.

Grilovanje

  • Najčešće se griluju meso, riba i neke vrste povrća.
  • Unutrašnjost namirnice kod grilovanja je veoma kvalitetna, sočna i ukusna, dok je sama pokorica teško svarljiva.
  • Ovo je cenjen način pripreme namirnica u ishrani.

Prženje

  • Najčešće se prže manji komadi mesa, ribe, krompira, testa i drugo.
  • Za prženje ne treba upotrebljavati ulja koja na visokim temperaturama menjaju svoj ukus, a time i ukus i miris gotovog jela (ulje od repice, soje i semena bundeve).
  • Prži se do temperatura od 180°C, ne dopuštajući degradaciju ulja, najbolje u fritezama sa termostatom.
  • Pregorelo ulje se ne sme koristiti za ponovno prženje, najviše se sme dva puta pržiti u istom ulju, pod uslovom da se ono procedi i istaloži od prethodnog prženja.
  • Prženje kao način pripreme u ishrani dece treba izbegavati, jer je ovo najneprihvatljivija metoda sa aspekta svarljivosti namirnica.

Sve ovo važi kako za decu, tako i za odrasle. Ako do sada niste pripremali hranu na neki od navedenih načina, pokušajte, nađite neki zanimljiv i zdrav recept.

Prijatno.

One thought on “Saveti nutricioniste u pripremi hrane

  1. Pingback: Krastavac za tanak struk |

Comments are closed.