Category Archives: Povrće

Kamen temeljac zdrave ishrane. Osnovni izvor minerala u ishrani

Boranija

Boranija je pojam koji se odnosi na nedozreli plod različitih vrsta pasulja koji se konzumira zajedno sa mahunom. Nekada se boranija jela samo u sezoni, kada smo je nalazili na pijaci – od proleća do jeseni, baš kao i svako drugo povrće, ali sada u boraniji (trenutno smrznutoj) možemo uživati tokom cele godine. Ako ne… Read More »

Sočivo

Sočivo ili leća (lat. Lens culinaris) je jednogodišnja biljka iz porodice mahunarki. Vodi poreklo sa Bliskog istoka, a u ishrani se koristi još od kamenog doba. Uzgaja se zbog jestivog semena koje ima oblik sočiva odnosno leće. Najveći svetski proizvođač ove biljke je Kanada, a slede Indija, Turska, SAD i Autralija. Kao i druge biljke… Read More »

Karfiol: bela glavica zdravlja

U ovo vreme karfiol obično jedemo u turšiji ili od njega pravimo jela pripremajući ih iz smrznutog stanja. Karfiol je povrće najsličnije brokoliju i kupusu, a u evropskim kuhinjama se upotrebljava već 4 veka, prvo u srednjovekovnoj Italiji a potom i u Francuskoj. U Bosni i Hercegovini i Hrvatskoj karfiol se naziva cvjetača. To je… Read More »

Krompir: povrće koje je spasilo Evropu

Krompir nije sa naših prostora. Prvobitno je uzgajan je na Andima, Južna Amerika, negde sa područja Čilea i Bolivije, odakle se prvo proširio na Severnu Ameriku, a potom je sredinom 16. veka dospeo u Evropu i ceo svet. Zahvaljujući njemu više evrpskih zemalja su uspele da prežive “krizni” srednji vek. Interesantno je da su krompir… Read More »

Praziluk: Ljuti melem iz Sredozemlja

Praziluk (prasa) je dvogodišnja biljka poreklom iz Sredozemlja, dnevno povrtarska kultura koja je poznata još od starog Egipta gde je posebno cenjena kao povrće, ali i lekovita biljka. Praziluk sadrži dosta vode a malo kalorija ( 28 kcal/1oog) tako da je pogodan za dijetalnu ishranu, kao diuretik i za čišćenje organizma, ali sadrži i dosta… Read More »

Brokoli

Brokoli, brokuli ili brokula (Brassica oleracea var.silvestris) je povrće iz reda divljeg kupusa. Brokoli vodi poreklo iz Male Azije. Razlikujemo nekoliko vrsta brokolija: kineski brokoli; brokolini; ljubičasti brokoli; zeleni karfiol; Brokoli raste kao karfiol i najčešće je tamnozelene boje, u obliku cvasti, sa mnogo buketića,  i izvanredan je izvor hroma, antioksidanata, celuloze, raznih fenola, vitamina… Read More »

Paradajz: u vrelim mesecima osvežite se rajskim plodom

Paradajz ima aromu leta Postoji svega nekoliko namirnica koji daju pravi ukus letu, a najpoznatiji od njih je paradajz. Iako je paradajz sada postao dostupan u većem delu godine zahvaljujući proizvodnji pod plastenicima, njegova prava, prirodna sezona je od jula do kraja septembra. Zrenjem ploda njegova boja se menja od zelene do jarko crvene, kada… Read More »

Krastavac: zeleni štit od kancerogenih materija

Krastavac (Cucumis sativus) je biljna vrsta iz porodice Cucurbitaceae.  Postoji mnoštvo sorti koje se uzgajaju širom sveta. Nije tačno poznato odakle krastavac potiče, ali po nekim izvorima njegova postojbina je severna Indija, dok po drugim tvrdnjama krastavac potiče iz tropske Afrike. Energetska vrednost svežeg oljuštenog krastavca iznosi 12 kcal na 100 grama. Najviše sadrži vode,… Read More »

Rotkvice

Latinsko ime Raphanus sativus vam možda ne znači mnogo, ali za rotkvice ili rotkve ste svakako čuli. Ovo prolećno povrće crvenih plodova raste u vezicama zajedno s lišćem, a tako se i prodaje na pijacama i u supermarketima. Pretpostavlja se da rotkvica potiče iz južne Azije i da je njen predak divlja vrsta Raphanusraphanistrum, koja… Read More »

Beli luk u ishrani

Kinesi, Indusi, Egipćani, Grci i Rimljani, gajili su beli luk od davnina, kao hranljivu, začinsku i lekovitu biljku. U narodnoj medicini koristio se kao sredstvo za jačanje organizma i za podizanje apetita, kod poremećenog varenja, kožnih bolesti, reumatizma, hemoroida i dr. Naučna istraživanja ukazuju da razgradnjom alicina nastaju jedinjenja koja reaguju sa crvenim krvnim zrncima… Read More »

Kupus: Lisnati prečišćivač organizma

Kupus je dugogodišnja kultivisana, zeljasta biljka koja predstavlja važno povrće u ishrani. Visoke je biološke a niske kalorijske vrednosti (24 kcal/100 g). Prosečno sadrži 92,52 odsto vode, 1,21 odsto belančevina, 0,18 odsto masti i 2,3 odsto dijetetskih vlakana. Od vitamina najvše je zastupljen vitamin C (42 mg/100g) i beta karoten (provitamin vitamina A). Veoma je… Read More »