U ovo vreme karfiol obično jedemo u turšiji ili od njega pravimo jela pripremajući ih iz smrznutog stanja. Karfiol je povrće najsličnije brokoliju i kupusu, a u evropskim kuhinjama se upotrebljava već 4 veka, prvo u srednjovekovnoj Italiji a potom i u Francuskoj. U Bosni i Hercegovini i Hrvatskoj karfiol se naziva cvjetača. To je… Read More »
Luk (Allium cepa) je nezamenjiv sastojak mnogih kuvanih jela. U sirovom stanju ima izrazito jaku aromu, pa se koristi i uz roštilj. U radnjama najčešće nalazimo crni i crveni luk, a na proleće i zeleni. Crveni ima nešto blažu i lepšu aromu i više je cenjen od crnog. U kulinarskoj pripremi se često nalazi i… Read More »
Krompir nije sa naših prostora. Prvobitno je uzgajan je na Andima, Južna Amerika, negde sa područja Čilea i Bolivije, odakle se prvo proširio na Severnu Ameriku, a potom je sredinom 16. veka dospeo u Evropu i ceo svet. Zahvaljujući njemu više evrpskih zemalja su uspele da prežive “krizni” srednji vek. Interesantno je da su krompir… Read More »
Praziluk (prasa) je dvogodišnja biljka poreklom iz Sredozemlja, dnevno povrtarska kultura koja je poznata još od starog Egipta gde je posebno cenjena kao povrće, ali i lekovita biljka. Praziluk sadrži dosta vode a malo kalorija ( 28 kcal/1oog) tako da je pogodan za dijetalnu ishranu, kao diuretik i za čišćenje organizma, ali sadrži i dosta… Read More »
Brokoli, brokuli ili brokula (Brassica oleracea var.silvestris) je povrće iz reda divljeg kupusa. Brokoli vodi poreklo iz Male Azije. Razlikujemo nekoliko vrsta brokolija: kineski brokoli; brokolini; ljubičasti brokoli; zeleni karfiol; Brokoli raste kao karfiol i najčešće je tamnozelene boje, u obliku cvasti, sa mnogo buketića, i izvanredan je izvor hroma, antioksidanata, celuloze, raznih fenola, vitamina… Read More »
Poreklo tikvica nije tačno određeno. Neke vrste tikvica poreklom su iz Indije, a neke iz Amerike. Ima ih u raznovrsnim veličinama, oblicima i bojama. Delimo ih na letnje i zimske, a jedina razlika je u tome što letnje imaju tanju i mekšu kožu od zimskih. Energetska vrednost u 100 g tikvica sa korom je 16… Read More »
Mesnati trezor vitamina C Postoji mnogo vrsta paprika (capsicum), a uglavnom ih razvrstavamo na dve vrste: slatke i ljute. I jednih i drugih možete naći u raznim oblicima i bojama, a u ishrani, pogotovo mediteranskoj i istočnoj, veoma su zastupljene. Osnovna razlika između slatkih i ljutih paprika je u hemikaliji kapsaicinu, koja je zaslužna za… Read More »
Paradajz ima aromu leta Postoji svega nekoliko namirnica koji daju pravi ukus letu, a najpoznatiji od njih je paradajz. Iako je paradajz sada postao dostupan u većem delu godine zahvaljujući proizvodnji pod plastenicima, njegova prava, prirodna sezona je od jula do kraja septembra. Zrenjem ploda njegova boja se menja od zelene do jarko crvene, kada… Read More »
Krastavac (Cucumis sativus) je biljna vrsta iz porodice Cucurbitaceae. Postoji mnoštvo sorti koje se uzgajaju širom sveta. Nije tačno poznato odakle krastavac potiče, ali po nekim izvorima njegova postojbina je severna Indija, dok po drugim tvrdnjama krastavac potiče iz tropske Afrike. Energetska vrednost svežeg oljuštenog krastavca iznosi 12 kcal na 100 grama. Najviše sadrži vode,… Read More »
Latinsko ime Raphanus sativus vam možda ne znači mnogo, ali za rotkvice ili rotkve ste svakako čuli. Ovo prolećno povrće crvenih plodova raste u vezicama zajedno s lišćem, a tako se i prodaje na pijacama i u supermarketima. Pretpostavlja se da rotkvica potiče iz južne Azije i da je njen predak divlja vrsta Raphanusraphanistrum, koja… Read More »
Zelena salata pripada grupi lisnatog i zeljastog povrća. Male je energetske vrednosti u 100 g jestivog dela ima 15 kcal, zbog čega predstavlja omiljenu hranu kod svih osoba koji žele da se otarase suvišnih kilograma. Ima osvežavajući ukus i brzo i lako se vari. Sadrži 90 g vode, 1,2 proteiona, 0,2 g masti, 2,4 g… Read More »
Kinesi, Indusi, Egipćani, Grci i Rimljani, gajili su beli luk od davnina, kao hranljivu, začinsku i lekovitu biljku. U narodnoj medicini koristio se kao sredstvo za jačanje organizma i za podizanje apetita, kod poremećenog varenja, kožnih bolesti, reumatizma, hemoroida i dr. Naučna istraživanja ukazuju da razgradnjom alicina nastaju jedinjenja koja reaguju sa crvenim krvnim zrncima… Read More »
Kupus je dugogodišnja kultivisana, zeljasta biljka koja predstavlja važno povrće u ishrani. Visoke je biološke a niske kalorijske vrednosti (24 kcal/100 g). Prosečno sadrži 92,52 odsto vode, 1,21 odsto belančevina, 0,18 odsto masti i 2,3 odsto dijetetskih vlakana. Od vitamina najvše je zastupljen vitamin C (42 mg/100g) i beta karoten (provitamin vitamina A). Veoma je… Read More »
Kada neko tokom zimskih, slavskih dana pomene kiseli kupus, ne sumnjam da većina vas prvo pomisli na tople, ukusne, neodoljive sarme. I kreće voda na usta… No, ukoliko želite da i u decembru i januaru izbegnete šlauf oko struka, bolje zaboravite na ovu tursko-srpsku đakoniju, jer dragi moji, ne možete imati “i jare i pare”.… Read More »
Bundeva je jednogodišnja zeljasta biljka, poznata u kulturama svih toplijih zemalja sveta. Narod je još naziva: bela bundeva, belokorka, dulek, ludaja, bela tikva, buca, tikva, budimka, bela ludaja, bundevka. Bundeva sadrži u sebi masnog ulja, pektina, belančevina, šećera, karotina, manganove soli, vitamin C, fosfornu kiselinu, fitosterine i salicilne kiseline. Žućkasto i narandžasto meso bundeve sadrži… Read More »
Cvekla je povrće koje cene mnogi, kako zbog svog pozitivnog uticaja na zdravlje, tako i zbog sjajnog ukusa. Ponikla je sa obala Sredozemlja i proširila se na ceo svet. Cvekla je povrće koje se može konzumirati tokom cele godine. Može se jesti bilo kuvana ili presna bez ikakvih negativnih posledica. Cvekla je dvogodišnja biljka vretenastog… Read More »