Скочи на садржај

Rano povrće: sezona prija zdravlju!

Zima je kalendarski na izmaku, a rano povrće je već došlo na naše pijace. Obilje zelene salate, rotkvica, sremuša i mladog luka je siguran znak da je počela nova sezona ranog proletnjeg zeleniša. Ako mislite da je sve to lokalno proizvedeno, možda ćete se razočarati. Srbija uvozi dosta ranog povrća jer nemamo dovoljno kapaciteta da ih sami proizvodimo. Povrće nam, dakle, osim od domaćih proizvođača stiže i iz Albanije, Grčke, Turske i Španije.

rano povrće
Foto: Pexels

Zelena Salata

Zelena salata je rano povrće male energetske vrednosti. Ona u 100 g jestivog dela ima 15 kcal, zbog čega predstavlja omiljenu hranu kod svih osoba koji žele da se smršaju. Ima osvežavajući ukus i brzo i lako se vari. Sadrži 90 g vode, 1,2 proteiona, 0,2 g masti, 2,4 g ugljenih hidrata.

Bogata je mineralima (kalijumom, kalcijumom, magnezijumom, fosforom, natrijumom, gvožđem i u tragovima bakrom). Spoljni listovi sadrže 50% vitamina (provitamina A, vitamin C, vitamine B1, B2, B6). Visok nivo kalijuma u zelenoj salati doprinosi boljem funkcionisanju metabolizma, lakšem održavanju odgovarajuće ravnoteže vode u organizmu, zdravlju bubrega i srca i boljem funkcionisanju elektrolita u organizmu.

Sremuš

Listovi sremuša su puni vitamina i minerala i od njih se pravi zdrava zalata. Sremuš utiče na zdravlje organa za varenje, ublažava hipertenziju i pospešava imunitet. Baš kao i beli luk, sremuš je dobar za kardiovaskularni sistem, a pomaže i kod nesanice i malaksalosti.

Listovi sremuša sadrže obilje vitamina C, minerale i eterična ulja. Sumporna jedinjenja u fitohemikalijama koje sadrži ovo rano povrće povoljno utiču na smanjenje holesterola i visokog krvnog pritiska. On može drastično da obori krvni pritisak, pa ga koristite oprezno.

Rotkvice

Rotkvice imaju ukusan, sočan i hrskav koren i lako se vare. Energetska vrednost rotkvice je svega 16 kcal na 100 grama, od čega na vodu otpada 95,27%, na ugljene hidrate 3,40%, dok belančevina i masti gotovo i da nema. Rotkvice su sjajan izvor vitamina C, zadovoljavaju 31,25% preporučenih dnevnih potreba.

Rotkvice sadrže i razne minerale: kalcijum (25 mg), zatim fosfor (20 mg), kalijum (233 mg), gvožđe (0,34 mg). Odnos kalcijuma i fosfora je takav da omogućava dobru apsorpciju kalcijuma.

Mladi luk

Ovo rano povrće sadrži znatne količine vitamina A i C, a naročito vitamina K. Tu su još i vitamin E, kompleks vitamina B i razni minerali i elementi: kalijum, natrijum, kalcijum, gvožđe, sumpor, fosfor, magnezijum, hrom, selen, mangan.

Nutritivna vrednost mladog luka je i u sadržaju kvercetina, biljnog pigmenta koji organizmu daje jako protivupalno i antioksidativno delovanje. Najbolje ga je jesti u svežem stanju, u obliku salata, jer se termičkom obradom gube dragoceni sastojci.

Spanać

Spanać je povrće veoma visoke biološke vrednosti. Izrazito je bogat u gvožđu, kalcijumu, karotinu u vitaminima B1, B2 i C. Međutim, sadrži nepoželjna jedinjenja nitrate i oksalate. Iako je bogat gvožđem u organizmu se veoma teško resorbuje, jer je ono vezano za oksalnu kiselinu.

Spanać uvek treba pripremati sa mlekom, da bi se oksalna kiselina iz spanaća vezala za kalcijum iz mleka. Poznata je činjenica da u stvaranju bubrežnog kamenca ulaze oksalati. Upravo zbog toga ne treba suviše mnogo i često konzumirati spanać.

Rukola

Rukola sadrži dosta vlakana i pozitivno utiče na zdravlje organa za varenje. Ima dobru moć zasićenja i često se zbog toga koristi u okviru dijeta. Dobro utiče da se povišeni nivoi holesterola i glukoze uravnoteže, a sadrži i obilje antioksidanasa.

Rukola sadrži glukozinolate koji umanjuju rizik od raznih kancera (pluća, pankreasa, dojke i prostate). Dobar je prijatelj zdravlja jetre, pa se često koristi uz cveklu, šargarepu i drugo zeleno lisnato povrće u ishrani protiv masne jetre.

Mlada šargarepa

Ona po hranljivoj vrednosti zauzima jedno od prvih mesta među korenastim povrćem. Spada u povrće koje je najbogatije u karotinu. Od minerala naročito treba spomenuti kalcijum, gvoždje i kalijum, a od oligo elemenata naročito treba istaći prisustvo joda.

Šargarepu naročito mladu ne treba ljuštiti, nego je dobro oprati i rendati, jer su tada gubici najmanji.

Kada pravite salatu od neke od ovih prolećnih namirnica dovoljno je da koristite so, maslinovo ulje i malo limunovog soka. Ko voli da eksperimentiše sa ukusima može da doda i semenke bundeve, suncokreta, suvopečenog susama. Salate vam daju neophodne vitamine i minerale i detoksikuju organizam od jednolične zimske ishrane.

Ostavite komentar

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.