Vitamin A
Vitamin A je rastvorljiv u mastima. Važan je za kontrolu rasta i razvoja epitelnog tkiva i utiče na zdravlje očiju i kože. On ima izvesna antioksidaciona svojstava.
Iz šargarepe je izolovan još u 19. veku i nazvan je karotenom. Obično se nalazi u biljkama kao provitamin A odnosno β-karoten, dok je u hrani životinjskog porekla najzastupljeniji u jetri, ribi, mleku i mlečnim proizvodima.
Vitamin A je bitan za zdravlje oka jer učesvuje u sintezi rodopsina, vidnog pigmenta. Takođe, dobar je i u lečenju kožnih oboljenja. Bitan je za normalan rast i razvoj, naročito kod dece sve do kraja puberteta (polno sazrevanje). Dovoljan dnevni unos je 700 μg do 900 μg .
Nedostatak ovog vitamina može da rezultuje noćnim slepilom. Sa druge strane, preterani unos ovog vitamina može napraviti haos u organizmu, jer tada ima toksičan efekat po kožu, kosti i zglobove. To najčešće nastaje kada roditelji samoinicijativno “leče” decu. I odrasli mogu preterati sa “terapijom” ako duže vreme koriste određene preparate protiv akni, psorijaze i drugih kožnih oboljenja.
Vitamin D
Vitamin D se javlja u dva najčešća oblika: Vitamin D2 (ergokalciferol) i D3 (kolekarciferol). To je grupa sekosteroida rastvorljivih u mastima i koji se mogu sintetisati u organizmu pri izlaganju kože sunčevoj svetlosti. U zimskim mesecima kada se koža ne izlaže suncu, potrebno je unositi vitamin D putem ishrane ili suplemenata. Kao takav, vitamin D se u hrani može naći u morskoj ribi (losos, skuša) i ribljem ulju, jajima (žumance) i maslacu.
Vitamin D ima svoju ulogu u metabolizmu nekih minerala, u prvom redu kalcijuma i fosfora, jer podstiče njihovu resorpciju i ugrađivanje u kosti. Pored uloge u pravilnom formiranju koštano-skeletnog sistema (uključujući i zube) bitan je i za rad mišićnog i nervnog sistema. Dovoljan dnevni unos je 5 μg.
Ako ne unosite dovoljno vitamina D, moguća je posledica – demineralizacija kostiju (javlja se rahitis kod dece, a osteomalacija kod starijih osoba). Još ako konzumirate napitke tipa kola, situacija može samo da bude gora.
Nedostatak vitamina D je vezan i za povećan rizik od tuberkuloze i težih virusnih infekcija. Nizak nivo vitamina D povezan je sa Hronovom bolešću i ulceroznim kolitisom.
Vitamin E
Vitamin E je grupa od osam jedinjenja, antioksidanasa, rastvorljivih u mastima. Pod vitaminom E smatramo tokoferole i tokotrienole. Najznačajniji u ishrani su α (alfa) i γ (gama) tokoferol. Gama tokoferol se može naći u kukuruznom i sojinom ulju i proizvodima od njih. Alfa tokoferol je biološki najaktivniji oblik vitamina E.
Najbitniji izvori vitamina E su ulje pšeničnih klica, suncokreta i šafranike. Vitamin E zaustavlja nastanak reaktivnih vrsta kiseonika koji se stvaraju tokom oksidacije masti. Dovoljan dnevni unos je 7-10mg.
Ranije je postojalo mišljenje da suplementacija vitaminom E može da ima pozitivni uticaj na zaštitu od najtežih bolesti. Do danas nije dokazana nijedna pretpostavka, tako da uzimanje preparata vitamina E ne umanjuje rizike od kardiovaskularnih bolesti, dijabetesa i kancera, čak i u najvećim dozama. Trenutno se vrše istraživanja uticaja vitamina E na makularnu degeneraciju, a prvi rezultati su ohrabrujući.
Potvrđeno je da nedostatak vitamina E može da utiče na ataksiju retinopatiju, miopatiju, slabiji imuni sistem.
Vitamin K
Vitamin K je grupa sličnih jedinjenja koja su rastvorljive u mastima. Ova grupa obuhvata dva prirodna jedinjenja- vitamin K1 (filohinon) i K2 (menatetrenon) i jedno sintetičko- vitamin K3 (menadion). Nije rastorljiv u vodi, a ima ga u zelenom lisnatom povrću, mleku i mesu.
Vitamin K je neophodan za sintezu proteina koji učestvuju u procesu koagulacije (zgrušavanja) krvi. Sinteza tih proteina se vrši u jetri.
Nedostatak vitamina K može dovesti do raznih hemoragičnih oboljenja. Potrebne dnevne količine vitamina K su male, a avitaminoza je izrazito retka pojava. Odrasle zdrave osobe ga mogu uneti u dovoljnoj količini ishranom, dovoljno je svega 60 μg do 80 μg.