Iako znamo koliko je voće i povrće neophodno za normalno funkcionisanje organizma, većina odraslih ali i dece ih ne unosi u dovoljnoj meri. Razlozi mogu biti razni: dostupnosti voća i povrća u određenim područjima i sezoni, praktičnošću upotrebe van kuće, lošoj edukaciji, itd.
Ako ne proizvodite svoje voće i povrće a ne živite u gradskim sredinama gde su oni dostupni u većoj ili manjoj meri, nije loše napraviti i neku zalihu ovakve hrane. To može biti u obliku smrzutog ali i konzerviranog voća i povrća.
Ukoliko imate problem sa pokretljivošću, kao kod hendikepiranih i starijih osoba – dostava hrane uopšte nije loša opcija, postoje domaće online prodavnice (da ih ne reklamiram) koje obezbeđuju dostavu (uključujući i voće i povrće) na kućnu adresu. Naravno tu su i agencije i aplikacije za dostavu koje svi već poznajte.
Saveti kako da povećate količinu voća i povrća koje jedete
- Upotrebljavajte voće i povrće svojim omiljenim jelima. Pronađite načine da uključite voće i povrće u hranu koju već jedete. Na primer, umešajte voće u žitarice ili jogurt, dodajte jagode ili borovnice u svoje palačinke, upakujte sendvič sa povrćem recimo listom salate, dodajte prelive od povrća u pizzu, umešajte zelje u omiljenu pitu ili testeninu ili napunite omlet povrćem. Postoji mnogo posnih (vegetarijanskih) recepata koji vam mogu dati dosta ideja šta činiti.
- Ako imate ormarić za razne grickalice, vreme je da ga očistite i izbacite iz dalje upotrebe. Razna istraživanja su rađena i došlo se do zaključka da će ispitanici radije uzeti neki čips ili slatkiš od recimo šargarepe ili jabuke. U istraživanju iz novembra 2018. godine, potvrđeno je da je veća verovatnoća da će eliminisanje loših, nezdravih užina dovesti do većeg unosa voća i/ili povrća nego na bilo koji drugi način. Dakle, skladištenje proizvoda je dobro, dok god se radi o zdravim opcijama za užine. To znači voće i povrće.
- Napravite listu svojih omiljenih recepata bogatih povrćem. Držite tu listu recepata pri ruci kako biste služili kao podsetnik kada pravite listu za kupovinu. Izaberite tri ili četiri za kupovinu za nedelju dana.
- Probajte nove stvari. Sledeći put kada odete u prodavnicu, izaberite novo voće ili povrće koje ćete probati. Preferirajte lokalne proizvode, manite se onog grožđa iz Južne Afrike ili kivija iz Ekvadora. Jagode iz Ralje ili breskve iz Smedereva su sigurno bolje. Možda vam je i pijaca blizu.
- Kuvajte više vegetarijanskih jela. Barem jednom nedeljno preskočite meso (izaberite na primer petak da bude dan bez mesa) i isprobajte nove vegetarijanske recepte za pripremu jela. Prema više istraživanja ishrana zasnovana na namirnicama biljnog porekla daje niže rizik od kardiovaskularnih bolesti i nižu smrtnost od svih uzroka.
Šta još možete učiniti?
- Ako ne možete bez nekog grickanja između jela, pokušajte da grickate sveže ili sušeno voće. Ili probajte šargarepe i paprike isečene na trake. Izbegavajte ušećerene plodove, dakle, kandirano voće.
- Imajte pri ruci konzervirano i zamrznuto voće i povrće. One su hranljive kao i sveže, a nisu toliko kvarljive. Samo obavezno pročitajte etikete – ponekad konzervirane namirnice mogu imati puno dodatog natrijuma i šećera.
- Razmislite o voćnom smutiju ujutru. Možete lako da upotrebite razno voće i povrće za zdrav smuti, pa čak i da „sakrijete“ ukuse koje možda ne volite, poput spanaća ili kelja. Neka blender uveća vaše zadovoljstvo i poboljša zdravlje!
- Imate sokovnik ili cediljku za citruse? Upotrebite ih, ne dozvolite da stoje badava. Ne kupujte industrijske sokove jer se oni proizvode od koncentrata, već uzmite sveže plodove i iscedite sok, napravite limunadu ili oranžadu. Još ako je pulpa unutra, još bolje. Osvežite se.
- Razmišljajte sezonski. Iskoristite prednosti voća i povrća u sezoni kada možete, uz obavezan odlazak na lokalnu pijacu, da pronađete ono što želite.
- Pripremite voćnu užinu ili neku finu salatu za užinu na vreme. Ako unapred isečete nekoliko komada voća/povrća i držite ga u frižideru, veća je verovatnoća da ćete posegnuti za njim kada bude vreme užini.
Uživajte!