Zašto u obilju hrane zaboravljamo na voće?

U poslednjih mesec dana svi smo prošli kroz seriju slava, proslava, dočeka, Božića. Serija se nastavlja i u januaru, doček Srpske Nove, plus nekoliko slava. Da li u ovo vreme obilja zaboravljamo na voće i njegove zdravstvene efekte? Neki verovatno da, ali nije samo to u pitanju.

Zašto? Ovde će biti više odgovora, a verovatno ćete se prepoznati u nekima od njih.

1. “Kad uživam za trpezom, fokus je na nekoj drugoj hrani, a ne na voću”. Domaća supa, sarma, pečenje ili gomila mesa sa roštilja, punjena paprika, svadbarski kupus, prebranac, ruska salata i gomila drugih na sličnu foru, kolači, torte, štrudle sa makom, mezetluci svih vrsta, vino, pivo, sokovi, žestina… Kad ta sezona prođe i vratimo se na “fabrička podešavanja” naravno da ćemo jesti voće.
2. “Ovo je sve preukusno, ali ne mogu više ni zalogaj “. Kapacitet želuca je drugi razlog. Možemo mi i da se prejedamo, ali to nije rešenje. Tada varenje postaje otežano, a u procesu mogu da nastanu i bolovi, pa smo se badava “mučili”. Jesti voće posle obilnog obroka je loša ideja, jer se voće obično brže vari nego praznične đakonije, pa mogu da nastanu problemi sa varenjem.
3. “Ma kakvo voće, to ne treba jesti, to je šećer “. Ovo kažu oni koji slepo veruju u neke FAD dijetalne dogme koje su stavile sve ugljene hidrate na stub srama. Nije svaki šećer isti i voće svakako nije samo šećer. Voće treba jesti, pre nego ga cediti, jer u njemu ima pored obilja vitamina i minerala, dijetalnih vlakana, pektina i frugih fitonutrijenata koji imaju blagotvoran efekat na varenje i na zdravlje upošte.
4. “Ko će još da guli pomorandžu, kad imam toliko druge hrane ispred sebe”? Najgore je biti lenj. U ovo zimsko vreme sezona je citrusnog voća koje obiluje vitaminom C. Limun je nikada jeftiniji, limunadu možete napraviti za manje od pola minuta, a otprilike vam toliko treba i pomorandžu da ogulite. Nemoje automatski posezati za praškastim napicima sa vitaminima, jer su to proizvodi sa industrijski dobijenim vitaminima, koji nemaju istu apsorpciju kao vitamini i minerali iz voća.
5. “Pijem suplemente, ne treba mi voće “. Ako je to vaš izbor, onda u redu, ali znajte da se odričete onog najvrednijeg: prirodne strukture bogate vlaknima. Oni jeftiniji suplementi obično deluju tako što brzo podignu nivo vitamina posle konzumiranja, dok oni skluplji imaju odloženo otpuštanje što je svakako bolje. Priroda je uvek najbolja, a u vreme gripe i kovida suplemantacija svakako može da pomogne.

Prst na čelo i ne zaboravite na voće!

Ako primetite da su vam desni osetljive, samo se pristite kad ste poslednji put pojeli neku voćku. Shvatićete da je uzrok problema, na primer, nedovoljan unos vitamina C u ovo vreme ili negova nedovoljna apsorpcija.

Prvi simptomi nedostatka vitamina i minerala u organizmu su: malaksalost, letargija, kao i pad imunutiteta naročito na virusne i bakterijske infekcije karakteristične za ovaj zimski period. Ovde najčešće postoji nedostatak vitamina A, C, D i E i nekih minerala poput hroma, selena, cinka i magnezijuma.

Zato, jedite, ali ne zaboravite na voće.