Ako ste imali prilike da kupite neki mlečni proizvod, recimo jogurt i pročitali natpis na etiketi “sa inulinom” da li ste se ikada zapitali o čemu se tu radi? Šta je inulin? Inulini su grupa prirodnih polisaharida koje stvaraju mnoge vrste biljaka. Inulini su u suštini biljna, prehrambena vlakna, koje neke biljke sintetišu radi skladištenja energije. Inulin nije prisutan u celoj biljci, već se koncentriše uglavnom u korenju ili krtolama. Biljke koje stvaraju inulin ne stvaraju druge ugljene hidrate poput skroba.
Inulin je, dakle, polisaharid sastavljen od D-fruktoze i maloj količini (2-3%) D-glukoze. On se rastvara samo u toploj vodi i tada gradi koloidni rastvor. Neka rastvorljiva vlakna pozitivno utiču na nivo holesterola u krvi.
Glavni izvori inulina su krtole i korenje nekih biljaka, na primer čičoka, koren i list celera, kao i agava, banana, čičak, cikorija, maslačak, beli i crni luk.
Inulin je prebiotik
Naš organizam ne vari inulin. Enzimi koji se nalaze u probavnom sistemu ga ne hidrolizuju. Kada on dođe u debelo crevo, tek tada počinje da se razlaže pod dejstvom enzima koje stvaraju bakterije u toj sredini. Inulin, dakle, stimuliše rast bakterija mlečno-kiselinskog vrenja (probiotika) i stoga se klasifikuje kao prebiotik. Prebiotici se često (u mlečnim proizvodima) kombinuju sa probioticima, dakle živim kulturama dobrih bakterija, tako da se zajedno imaju još bolji efekat.
Inulin se koristi u prehrambenoj industriji jer se lako može prilagođavati različitim proizvodima. Sastavni je deo svih proizvoda koje možemo nazvati funkcionalnom hranom. Ukus mu može biti od blagog do sladunjavog (oko 10% slatkoće običnog šećera). Njegove dobre osobine su da povećava apsorpciju kalcijuma u organizmu, pomaže razvoj normalne crevne flore i deluje kao i bilo koje biljno vlakno, olakšava probavu.
Ako se pretera sa proizvodima koji sadrže inulin, može doći do nadimanja i pojave gasova. Zbog nemogućnosti varenja inulina u želucu i tankom crevu, njegov uticaj na nivo šećera u krvi je minimalan, jer se ne razlaže na monosaharide. Veoma je prikladan za dijabetičare. Njega možete naći u voćnim sokovima, nektarima, probiotskim i prebiotskim jogurtima i namazima, žitnim pločicama (musli barovima), itd.
Upotreba prebiotika, a u prvom redu inulina će u godinama koje dolaze sigurno dobiti još više na značaju, jer su efekti primene veoma pozitivni, bilo da se radi o obolelim ili zdravim osobama. Ja ga u svakom slučaju, preporučujem.