Indijski orah (Anacardium occidentale) je poput drugih koštunjavih plodova popularna zdrava grickalica koja se preporučuje i u dijetalnoj ishrani. Iz svoje postojbine Brazila, proširio se na mnoge strane, a sada je Nigerija glavni svetski proizvođač. Sam naziv indijski orah je pomalo nesrećno dat, jer ga mnogi narodi nazivaju kratko i jasno, kešu ili kašu (eng cashew).
Ono što indijski orah izdvaja od badema, orah, lešnika, brazilskog oraha je to što je indijski orah zapravo seme, a ne plod. Ovo seme raste kao izdanak iz kešu jabuke. Kešu jabuka je sočna i slatka, veličine veće kruške koja se koristi kao sirovina za dobijanje veoma cenjenog soka. Ovaj sok je i do pet puta bogatiji vitaminom C od pomorandžinog soka.
Indijski orah je bogat esencijalnim aminokiselinama, cinkom, kalijumom, natrijumom, bakrom, fluorom, jodom, kalcijumom, gvožđem i fosforom. Od vitamina, indijski orah sadrži vitamin B1, B2, B6 i vitamin E. Od ukupne mase, čak 48% je masnoća, ali to su zdrave, nezasićene masti, pa je indijski orah dobar za očuvanje zdravlja srca. Pored toga, povoljno je njegovo delovanje i kod obolelih od dijabetesa, jer drži novo šećera stabilnim. Zbog velikog procenta masti, indijski orah ima veliku energetsku vrednost, čak 578 kcal/100g.
Indijski orah pre nego što dođe u prodaju mora biti temeljno opran i očišćen, a potom i termički obrađen (najčešće pečen) kako bi se neutralisalo toksično dejstvo gustog ulja unutar ljuske sa donje strane kešu jabuke u kojem indijski orah raste. Indijski orah je blagotvoran, a dokazano je njegovo antibakterijsko, protivupalno, antimikrobsko, antiseptičko i diuretičko dejstvo, a prema nekim istraživanjima deluje i kao afrodizijak.
Ono što je najvažnije, indijski orah je veoma ukusan i osvežava. Ako niste alergični na njega (svi orašasti plodovi mogu biti alergeni) nebi trebalo da preterujete sa unosom indijskog oraha, zbog velikog sadržaja minerala, pa se preporučuje dnevno 15 do 20 grama, odnosno 15-20 orašćića.