Kako stvari stoje, za većinu su praznici prilika za testiranje sopstvenog organizma u fazonu „koliko možemo da pojedemo a da se i dalje osećamo dobro?“. I skoro svi posle priznamo da smo preterali. Da li praznično slavlje može da prođe bez problema?
Može, ali o tome veoma retko razmišljamo. Zato i imamo posledice poput osećaja težine u stomaku, umora, pada energije, ali i nekih znatno ozbiljnijih. Hronični bolesnici ove kratkotrajne epizode prejedanja mogu prevazići znatno teže od ostalih, pa im se nikako ne preporučuje da krenu ovim putem.
Klasični scenario
Praznični obroci obično započinju predjelom koje ne zaostaje u količini zasićenih masnoća za glavnim jelom. Da li može predjelo da prođe bez proje, gibanice, pite, suvomesnatog, kačkavalja, kajmaka, ruske salate sa obiljem majoneza ili mimoza torte sa preukusnim slojevima od kuvanih jaja, šunke i svega ostalog? Teško, ako pitate prosečnog stanovnika naše zemlje. Naravno, nastavlja se pečenjem, sarmom, roštiljem, potom desertom u vidu torte, kolača i naravno svih mogućih bezalkoholnih i alkoholnih napitaka. Treba li da napomenem da ni satnica nije pilagođena svakome?
Bomba. Bukvalno. Ako se nađete u ovakvoj situaciji, pre stavljanja viljuške u pogon, uključite mozak. Stomak ne može da svari sve što stavite u njega, naročito ako imate 45+ i možda i neki zdravstveni problem. Vaš stomak nije vaš neprijatelj, pa ga ne tretirajte tako.
Umesto u tamičenju ko će da slisti sve sa menija, uradite najpametniju stvar i budite umereni u jelu i uživajte u prazničnom druženju i razgovoru.
Prema istraživanjima, oko 40% kalorija nekog prazničnog obroka otpada na masnoće i to mahom na zasićene, koje definitivno utiču na rast holesterola i triglicerida. Slatka pića, slatkiši i torta, dakle, šećer– se pretvaraju u masnoće jer, kao što pretpostavljate, uneli ste više kalorija nego što vam je potrebno i taj višak negde mora da završi.
Jaki i neumereni obroci znatno opterećuju pankreas, koji mora da luči više insulina da bi se hrana svarila. Rezultat je pad šećera u krvi, pa imamo umor, pad energije, možda i mučninu. Ako ste baš preterali, ozbiljno računajte i na gorušicu, bolove u želucu ali i na nadimanje i gasove.
Obilna bogata trpeza naravno da utiče i na porast krvnog pritiska, a rizik od infarkta je čak 30% veći nego danima kada jedete uobičajeno. Posebno se obraćam osobama koje imaju neko hronično oboljenje da ne radite na svoju štetu.
Umereno je zdravo
Ako želite da nešto promenite, uradite to tako što ćete biti umereni. Ja neću da vam crtam šta znači jesti i piti umereno, jer kao što sam ranije rekla, razmislite šta ćete i kako ćete, pa onda oprezno. Ako ima zdravijih alternativa umesto hrane koja nema nutritivnu vrednost, izabetite njih. Na primer intergane kiflice pre nego beli hleb, voćnu salatu pre nego krempitu, limunadu pre nego neki koktel.
Razmišljajte o načinima pripreme, sastavu obroka i ako hoćete da baš probate nešto jako, smanjite to na neke male količine. Uzmite mali tanjir. Ako ima salate koja nije masna, izaberite nju. Ne preterujte ni sa pićem ni slatkišima.
Šta posle?
Zdrave navike koje usvojite su put u srećniji i zdraviji život, pa počnite da se redovno rekreirate. Brzi hod, lagane vežbe, penjanje stepenicama, šta god vam je interesantno, sve to troši kalorije i canitmetre sa bokova i stomaka.
Uobročite se i držite se plana koji ste zacrtali. Ako vam u tome treba podrška, slobodno mi se javite. Ne odgovara svima sve, treba naći pravi balans između unošenja nutritivno vrednih sastojaka i potrošnje kalorija.
Budite mi zdravi i zadovoljni u 2026. godini. Jedite umereno! Živeli!