Hlorofil je zeleni pigment koje biljke čini onakvim kakve ih vidimo. Biljkama hlorofil služi da putem procesa fotosinteze proizvode hranu koristeći tri osnovna sastojka: sunčevu svetlost, vodu i ugljen dioksid. Istim postupkom kao sekundarni efekat biljke proizvode kiseonik. Bez hlorofila i biljaka koje ga sadrže, nema ni života na ovoj našoj zajedničkoj planeti. Nadam se da je ovo dovoljno jasno.
Hlorofil u hrani
Ako upregnemo logiku u ishrani, ono što je dobro za biljke, mora biti dobro i za nas. Možda ne znate, ali hlorofil je takođe i antioksidans koji učestvuje u borbi protiv slobodnih radikala u organizmu. Slobodni radikali su krivci za mnoge hronične bolesti poput dijabetesa, raka i kardiovaskularnih bolesti. Zato je svaki antioksidans dobrodošao, pa i hlorofil.
Poznato je da naše telo može da stvara antioksidante za odbranu od slobodnih radikala. Međutim, antioksidansi se takođe nalaze u našoj hrani, naročito u namirnicama biljnog porekla kao što su voće i povrće.
Tokom dvadesetog veka, naročito od pedesetih godina, vršena su brojna istraživanja hlorofila, naročito u kozmetičke svrhe, ali i kao suplement. Pretpostavka je bila da uzimanje hlorofila kao dodatak ishrani može smanjiti loš zadah i neprijatan miris tela. Svemu ovome su marketinški stručnjaci davali vetar u leđa, a onda je pomama za ovim proizvodima naglo posustala.
Novija istraživanja rađena u poslednjih četvrt veka dokazala su da namirnice koje u sebi sadrže hlorofil mogu pomoći u sledećim slučajevima:
- Kod akni kod adolescenata
- Za veću energiju
- Protiv pojave zatvora (opstipacije) i nadimanja
- Kod prevencija kancera
- Za negu kože
- Kod zarastanja rana
Hlorofil vs. hlorofilin
Istraživanja su dokazala da hlorofil ima protivupalna i antioksidativna svojstva. Međutim, kada koristimo „tečni hlorofil“, to u stvari i nije hlorofil. Te kapi koje se mogu naći na tržištu kao dodatak ishrani, je u stvari hlorofilin, polusintetička mešavina jedinjenja (soli natrijum bakra) dobijenih iz hlorofila. Što se tiče neželjenih efekata uzimanja hlorofilina, ima i toga, na primer problemi sa varenjem, dijareja, promena boje stolice, svrab i sl.
Što se tiče uzimanja hlorofila u prirodnom obliku putem zelenog lisnatog povrća, danas je popularno pravljenje zelenih šejkova i sokova. Kao polazne namirnice se koriste na primer spanać, pšenična trave i klice lucerke, kroz sokovnik ili neki jak blender.
Jedite zeleno
Naravno, ovaj zeleni pigment i antioksidans je svakako bolje unositi konzumiranjem jela i salata pripremljenih od spanaća, kelja, brokolija, prokelja, boranije, graška, kupusa… Začini koji sadrže hlorofil su peršun, senf, celer.
Jasno je da gorepomenuta hrana sadrži dosta nutritivno bogatih jedinjenja, minerala, vitamina i vlakana i da je osnova zdrave ishrane. Zelene namirnice stvarno ne treba da izbegavamo i najbolje je da ih uzimamo na tradicionalne načine. Upotrebite zube i žvaćite hranu pre nego što odaberete da je provučete kroz blender, jer se tako gubi struktura.
Naravno, ako vam je zeleni šejk solidna opcija za užinu, slobodno ga ponesite na posao. Uzdravlje!