Pšenična trava je u poslednje vreme postala veoma popularna kao osnovno sredstvo za detoksifikaciju organizma. Ne treba je mešati sa pšeničnim klicama, o kojima je već bilo reči. Kada pšenične klice proklijaju i izrastu, dobijamo travu. Jednostavnije ne može biti. Ako želite da sebi predstavite ovo, setite se božićne trave, koja je ništa drugo nego mlada pšenica.
Kada se trava poseče i iscedi dobija se sok pšenične trave koji je veoma cenjen u alternativnim krugovima kao moćan napitak. Takođe, na tržištu (razne bioradnje) je moguće naći i sušeni mleveni prah od pšenične trave. Pored toga, postoji i dosta proizvoda koje je sadrže. To su razni losioni, tablete, gelovi, kreme, koji svi na neki način pokušavaju komercijalno da naplate drevno verovanje da mlada pšenica osnažava i leči. Ovo verovanje je nastalo još u drevnom Egiptu ili čak u Mesopotamiji, kolevkama najstarijih civilizacija.
Pšenična trava kao superhrana?
Pšenična trava sadrži mnoštvo nutritivno vrednih jedinjenja: hlorofil, minerale, vitamine, enzime. Tu su dakle, dijetna vlakana, vitamini A, B1, B2, B3, B5, B6, C, E , K, kalijum, gvožđe, cink, mangan, bakar i selen. Takođe, u pšeničnoj travi ima i belančevina, aminokiselina.
S obzirom na obilje vitamina, minerala, aminokiselina i drugih nutritivno vrednih jedinjenja, pšenična trava jeste superhrama. Može se kombinovati sa raznim voćem u smutijima, jer samostalno ima ne baš prijatan ukus. Možete je blendirati u sosove, kao deo šejkova ili smutija, mlečnih napitaka, itd.
Pšenična trava daje izrazito bazan odgovor organizma, dakle izrazito je alkalizirajuća namirnica. Prosečan stanovnik Srbije u ishrani koristi puno acidirajućih namirnica, koje svakako zakiseljavaju organizam. Zato je potrebno i poželjno unositi alkalizirajuće, bazne namirnice, kako bi ukupan unos hrane imao neutralnu reakciju. Sva zdrava hrana ima alkalizirajuću reakciju, a nezdrava kiselu.
U raznoj literaturi pobornika presne ishrane poput Čarlsa Šnejlbela ili Dr. Džordža Erp Tomasa (obojica iz 30. i 40. godina dvadesetog veka), možete naći da je pšenična trava jedan mali “eldorado” nutritivno vrednih jedinjenja.
Pšenična trava kao lek?
Zagovornici sirove ishrane u drugoj polovini dvadesetog veka su dali vetar u leđa verovanju da sok pšenične trave može da očisti telo od toksina. Takođe postalo je popularno koristiti sok pšenične trave i za lečenje pacijenata sa ozbiljnim bolestima (kancer). Zvanična medicina (čitaj farmaceutika) nije potvrdila lekovitost pšenične trave iznad one koje ima recimo brokoli. Razumljivo, kojoj farmaceutskoj kući i medicinskoj ustanovi se isplati da testira prirodno sredstvo protiv raka, kad zaradu donosi hemioterapija?
Prema istraživanjima dr. Džordža Erp Tomasa, dnevne potrebe za mineralima i vitaminima se mogu postići konzumiranjem svega 40 ml soka pšenične trave. On tvrdi da pšenična trava za istu količinu sadrži 2-100 puta više vitamina, minerala, hlorofila i aminokiselina od raznog povrća (na primer ima 100 puta više vitamina E od spanaća, a 10 puta više vitamina B1 od banana). Podaci koji postoje na sajtu Američkog ministarstva za poljoprivredu su nešto drugačiji. Po njima je pšenična trava najsličnija po mineralnom i vitaminskom sastavu tamnozelenom povrću poput brokolija i spanaća. Pogledajte tabelu.
| Poređenje 100 ml soka pšenične trave, brokolija i spanaća | |||
| Nutrijenti | Sok pšenične trave | Brokoli | Spanać |
| Proteini | 3033 mg | 2822 mg | 2857 mg |
| Beta-karoten | 423 IJ | 624 IJ | 9376 IJ |
| Vitamin E | 3,1 mg | 0,78 mg | 2,05 mg |
| Vitamin C | 4 mg | 2045 mg | 28 mg |
| Kalijum | 148 mg | 317 mg | 557 mg |
| Fosfor | 74 mg | 67 mg | 49 mg |
| Magnezijum | 28 mg | 21 mg | 78 mg |
| Kalcijum | 25 mg | 46 mg | 99 mg |
| Gvožđe | 2,33 mg | 0,74 mg | 2,72 mg |
Čiji su podaci merodavni, u to neću da ulazim. Neki autori smatraju da je rak krajnje zakiseljavanje organizma. Prema istraživanjima iz 1984. godine upotreba pšenične trave smanjuje rizik od raka za 95%, a presne hrane u globalu oko 75%.
Od zrna pšenice do soka…
Pšenična trava se može uzgajati na otvorenom ili zatvorenom prostoru, a ukoliko je gajite u saksiji, nutritivno je najidealniji prvi otkos. Može se gajiti u zemlji ili čak i bez nje.
Uzgajanje pšenične trave ima samo par koraka više od uzgajanja klica. Čim proklijaju, potrebno je klice gusto nasložiti u kakvu veću saksiju u kojoj je prethodno stavljen zemlja za cveće blago utapkana na nekih 2-3 prsta debljine. Odozgo preko klica postavite list novina, a odozgo preko saksije kesu za đubre koju onako ovlaš stavite preko, tako da ipak bude protoka vazduha ispod (ili je malo bocnite koji put odozgo).
Posle tri dana otkrijte saksiju i pustite travu da raste na nekom mestu koje nije direktno osunčano, na oko 20 °C . Jednom dnevno blago navlažite travu, zemlju, možete koristiti pumpicu za cveće. Zemlja ne treba da bude puna vode već samo navlažena. Posle nekih 10 dana saksiju stavite na sunčano mesto, kako bi hlorofil mogao da se proizvede. Dva do tri dana kasnije travu možete seći, upotrebite kakve veće makaze. Ako koristite pšeničnu travu kao dodatak salatama, samo je ubacite ili prethodno malo iseckajte.
Za ceđenje soka je najbolje imati neki kvalitetniji sokovnik, koji ne radi na principu centrifuge. Tu su najbolji ručni ili električni đuseri koji rade na principu pritska, sabijanja. Bez toga je proces malo zahtevniji, jer travu treba kratko izblendirati u secku, pa procediti kroz nekoliko slojeva gaze.
Umesto zaključka
Bilo kako bilo, potvrđena njena lekovitost ili ne, pšenična trava se dugo koristi i kao pomoćno lekovito sredstvo kod čira na želucu i ostalih stomačnih tegoba. Upotrbljava se u terapiji za ulcerozni kolitis, opstipaciju, a jača i imunitet, osnažava i osvežava kožu, kosti. zglobove, nokte i kosu. Stimuliše metabolizam, pa se zato koristi i kod redukcionih dijeta. Zbog obilja fitonutrijenata deluje protivupalno, čisti krv i jetru. Visok sadržaja vitamina E pospešuje plodnost i usporava starenje. Mnogi je koriste i kao lekovito sredstvo protiv raka, tumora. U svakom slučaju, poželjno je da se konsultujete sa vašim lekarom.