Riba je nepoznanica za mnoge roditelje, pa i za njihovu decu, iako su gotovo sve vrste riba veoma zdrava hrana. Da li ste se ikada zapitali zašto stanovnici Srbije ne mare mnogo za ribom, osim možda u dane posta? Po potrošnji ribe sa svega 7 kg godišnje tri puta smo ispod proseka EU, a jedemo je manje i od država u okruženju. Možda je ovo samo jedan od razloga što smo rekorderi po broju stanovništva sa kardiovaskularnim bolestima.
Zašto je situacija takva, to je već pitanje za stručnjake iz medicine i možda još nekih drugih oblasti. Svi mi koji svakodnevno kupujemo namirnice svesni smo koliko su recimo losos ili pastrmka skuplji od junetine ili piletine. Para nikada nije bilo manje, pa mnogi štede i na hrani i kupuju ono što mogu da priušte sebi i svojoj porodici. Kvalitet je ustuknuo pred pukim preživljavanjem.
Riba je odličan izvor belančevina, fosfora, joda i drugih minerala i vitamina koji su zaduženi za normalno funkcionisanje štitaste žlezde koja reguliše metabolizam, a kalcijum koji takođe riba sadrži je zaslužan za naše jake kosti i zube. Redovnom upotrebom ribe u ishrani smanjujemo verovatnoću pojave infarkta i šloga. Poznato je da omega-3 masne kiseline, EPA i DHA štite od kardiovaskularnih oboljenja, dakle i arteroskleroze. Krv se teže zgrušava, pa se tako i eliminiše pojava ugruška koji može izazvati pomenute infarkte srca i mozga.
Riblji štapići ili riba?
U svakoj mesnoj industriji, pa tako i u industriji ribe svesni su da je nemoguće 100% iskoristiti sirovinu, već uvek ima izvesnog otpada. U klanicama ono što preostane od mesa uz obilan dodatak začina i aditiva se stavlja u viršle i paštete, dok se u preradi ribe radi to isto. I tako nastaje – riblji štapić. Počeci proizvodnje štapića od ribe datiraju još pre pola veka kada su preduzimljivi prerađivači ribe iz zapadne Evrope i smislili ovu novotariju.
Riblji štapići nastaju kada se delovi ribe uz dodatak aditiva paniraju u prezlama i formiraju u svima poznat oblik. Riblji štapići su brži i praktičniji za konzumiranje od ribe i ne morate razmišljati da li ćete slučajno naleteti na riblju kost kada ih jedete. Mnoge sama pomisao da treba da čiste ribu kada je jedu i da to rade polako i sa pažnjom odbija od konzumiranja ribe.
Oni jeftiniji riblji štapići ispod sloja prezla kojima su obloženi su napravljni od mlevenog ribljeg “otpada” koji je uz dodatak aditiva formiran u prepoznatljivu formu. Skuplja varijanta štapića je nešto kvalitetnija i to su u suštini panirani fileti ribe. Ista priča važi i za lignje i panirane kolutove od liganja, kao i štapiće od liganja.
Ukoliko ste se zapitali šta jedan prosečan riblji štapić (jeftinija varijanta) sadrži, evo informacije: riba 22% (!?!), pšenično brašno, prezle, ulje, voda, belančevine i vlakna iz graška, kuhinjska so, dekstroza, slačica, crni i beli luk u prahu, paprika u prahu, kurkuma, prašak za pecivo i neizbežni začin mononatrijum glutaminat E 621.
Zaključak
Ne treba biti naučnik i shvatiti da je riba u svakom pogledu zdravija namirnica od štapića, čak iako se radi o paniranim ribljim filetima, upravo zbog tog sloja kojim je obložena riba. Ukoliko se radi o jeftinijoj varijanti, nema dileme, bolje je kupiti 4-5 puta manje ribe nego “riblje” štapiće kod kojih 78% nije riba. Štapići se uvek prave od bele ribe koja je zanemarljiva po sadržaju omega 3 masnih kiselina.
Preradom štapići imaju znatno manji udeo belančevina i svih drugih hranjivih materija, a prženjem štapića u ulju dodatno unosite i do 20 kalorija više.
Ako imate izbor, uvek birajte ribu pre nego prerađenu stvar, pa čak i ako uzmete manju količinu ribe. Ako i pored svega rečenog ipak birate riblje štapiće, pecite ih bez masnoće u karamičkom tiganju na srednjoj temperaturi ili u rerni na papiru za pečenje.