Pivski kvasac

Pivski kvasac (pivarski) možete naći u bilo kojoj prodavnici zdrave hrane, a reč je o suvom prahu koji je inaktivisan i odgorčen. Pored očigledne primene u pivarskoj industriji, pivski kvasac se upotrebljava kao dopunu u ishrani, a u domaćinstvu i kao dodatak kuvanim jelima, supama, voćnim sokovima, mleku. U prehrambenoj industriji pivski kvasac se koristi kao aditiv za poboljšanje ukusa i kao emulgator.

Nije svaki pivski kvasac isti. U sastavu proteina pivskog kvasca (kojih u proseku ima najmanje 50%) ulaze gotovo sve aminokiseline. Pored proteina u sastav kvasca ulaze i razni ugljeni hidrati (oko 30%), a u znatno manjoj meri i masti (2-3%). Energetska vrednost pivskog kvasca je 348 kcal/100g.

Pivski kvasac je jedan od najbogatijih izvora gotovo svih vitamina B grupe, a pored toga sadrži i minerale: fosfor, kalcijum, kalijum, magnezijum, natrijum i gvožđe. Kvasac sadrži i oligoelemente: selen, hrom, bakar i mangan. Pivski kvasac ima i izvesna antikancerogena svojstva jer sadrži glutation.

Pivski kvasac se koristi kao suplement za proteine i vitamine B grupe. Stepen iskorišćenja hranjivih materija iz kvasca je znatno veći od drugih namirnica biljnog porekla i iznosi oko 90%. Od toga se iskoristi belančevina oko 90%, ugljenih hidrata 100% i masti oko 70%. Kvasac je kao izvor proteina dva ipo puta bogatiji nego meso (teletina). Zbog toga se deo životinjskih proteina može zameniti proteinima kvasca.

Sastojci kvasca deluju na apetit pojačavajući ga jer on deluje na rad pljuvačnih žlezda. Kao takav ima primenu kao suplement u ishrani pothranjenih osoba.

Dokazano je da kod osoba koje osećaju zamor ukoliko popiju kašiku kvasca razmućenoj u tečnosti, osećaju se bolje već za par minuta, a to dejstvo traje nekoliko časova. Iz tog razloga pivski kvasac  treba uvesti u ishranu u slučajevima većih fizičkih napora, stanja stresa i neuroze. Pored toga, pivski kvasac se upotrebljava kao suplement u ishrani dijabetičara, kod povišenog holesterola, bolesti srca i krvnih sudova, kod problema sa varenjem, anemije i promena na koži.

Dnevno se obično koristi 15 do 20 grama kvasca (deca mogu do 10 g) u toku 6-8 nedelja, a potom se pravi pauza  4-6 nedelja. Kvasac se najčešće konzumira kao napitak sa voćnim sokovima ili jogurtom, ali može i kao dodatak u čorbama, varivima, ali i sa mesom. Ukoliko se uzima kao napitak, nikada nebi trebalo da se konzumira na prazan želudac.

Kvasac može sadržati supstance koje mogu delovati alergeno. Potrebno ga je izbegavati kod Kronove bolesti, jer i najmanja količina pospešuje simptome.