Čija seme: dobro za zdravlje, loše za novčanik

By | 30.07.2014.

Čija semenke ili čija seme (lat. Salvia hispanica) su jedna od skupljih „zrnevlja“ koje možete naći u najbližem biošpajzu, ali da li je cena od oko 2800 dinara za pola kilograma (ili 1500 din/250 g) zaista opravdana? Odgovor ćete dobiti na kraju teksta, ali hajde da se prvo upoznamo sa ovim semenom zlata vrednim.

cija seme2Čija raste u Srednjoj i Južnoj Americi (naziv „hispanica“ govori dovoljno), dakle na prostorima latinske Amerike koje su ranije naseljavali drevni narodi Azteci, Inke i Maje. Ovi narodi su čija seme između ostalog koristili i kao sredstvo plaćanja.

Danas se čija uzgaja zbog svog semena koje ima prečnik od oko milimetar, pa je oblikom najsličniji maku, tamne je boje, braon, sive i ponekad i bele. Čija seme čija sadži dosta zdravih masnoća (30% mase su masnoće, tj. ulje). Čija seme ima veliki sadržaj omega 3 masnih kiselina, što znači da je dobar za zdravlje srca i krvnih sudova. Omega 3, da se podsetimo, se najčešće sreće u ribi, ali za vegane, čija je odlična alternativa. Čija seme ne sadrži gluten, a rado ga koriste i sportisti i osobe na dijetama. Preporučena „doza“ čija semenki na dan je 15 – 30 grama.

Čija seme toliko „voli“ vodu da je to fantastično. Kada ga potopite u vodu, upiće do 12 puta više vode od sopstvene težine. Tako dobijamo svojevrsan gel koji povoljno utiče na zidove želuca i creva, čime se pozitivno utiče na njihovo zdravlje. Čija semenke se uglavnom upotrebljavaju u državama gde se i uzgajaju, dok su u Evropi tek od nedavno poznate. Čija seme se može dodavati drugoj presnoj hrani tako što se posipa preko smutija, šejkova, muslija, a može se jesti i sa jogurtom i kao sirovo (suvo) ili kao hidrirano (kada upije vodu ili tečnost).

cija-miksNutritivno gledano presne čija semenke daju 486kcal/100 g, a sastav im je sledeći: Ugljeni hidrati 42,12 g, (od toga dijetna vlakna 34,4 g), belančevine 16,54 g, masti 30,74 g. S obzirom da nas ovde uglavnom interesuju masti, važno je napomenuti da je od toga svega 3,33 g zasićeno, dok je ostalih 27,41 mono i polinezasićeno. Od vitamina čija seme sadži vitamin A, B1, B2, B3, B9 i nešto manje vitamina C i E. Mineralima, je međutim bogato, posebno magnezijumom (15 puta više od brokolija), fosforom, manganom, kalcijumom (6 puta više nego mleko), gvožđem (3 puta više nego spanać) i cinkom.

Da zaključimo: po sadržaju omega 3 kiselina čija seme je definitivno šampion. Zbog veoma bogatog nutritivnog sastava promoviše zdravlje posebno organa za varenje. Reguliše ravnotežu elektrolita u organizmu. Podstiče imunitet i opšte zdravlje. Ako moramo da se vratimo na pitanje cene, verujem da je ona neopravdano visoka, ali tako je izgleda slučaj sa svim egzotičnim namirnicama, poput kinoe. Verovatno će veća upotreba dovesti do prihvatljivijih cena, ali dok se to ne desi, možemo da probamo čiju s vremena na vreme.